Srbobran

ГГОМВЕК 389

ТКЛК VII.

нккг токх, н. т, тнхтволт

5 , 1917

81 ЈВ 8 СК 1 РТ 10 Н КАТЕ8 1Јппсс1 31 а 1 е* о( Лшепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е I с опе уеаг $1.50 бгђођгап риђН»ћеЈ еаегу ТћогаЈау ■( 443 V?. за 8(гее(, Меаг Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 Р В О' В Р А N

8ЕКВ НАТ 10 МА 1 , РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕ 0 ЕКАТ 10 И „8ЕООА”.

Бр. 389.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 23. Марта 1917.

ГОДИНА 7.

Велики Дани.

У понедељак 2 априла десио се је један крупан историскн дога^ај. У тај дан, у 8 и по сати у вече, одржао је председник Вилсон пред копгресом један значајан говор, којн у главноме значи: рат Немачкој. Алн значај говора не лсжн само у томе језгру. Не. Говор је значајан и по својој цслокупној садржнни, значајан јс н по оолику, нз простога разлога што долази од значајне личностн. Ако је о личној врсдности председиика Вилсона код понекога још н било нсдоумице, ње је после оога говора морало нестати. Он је једна речита осуда немачког насиља и једно снлно средство у борби против прусизма и Хохенцолерна, те је стога више него вороватно да у самој Немачкој власници непе сметн да објавс љегов текст. Као главни узрок непрнјатељства према Иемачкој пред седник Внлсон означава безобзирнн рат подморских бродова против мирних трговачких н путничких ла$а, који он назива „спнрешш и нечовсчнпм послом”. Уништавање. невиних људекнх живота при том најкрулнији је разлог за одсудан корак, јер се „имовина може платити, али животи мириих и невиних људи не могу”. Отуда н друга значајиа изјава председникова, по којој садашњи немачки рат помопу подморскпх лађа значн „рат против човечанства. То јс”, ве.ти Вилсон, „рат против свих народа н дрЈкава”. Прелаз ка ратном стању од досадашње оружане неутралиосгн, која је но предссднпковнм речима недовољна н немогуг.а, налази се у овом насуеу: „Здрав разум налаже, чак је неминовно потребно, да се подморске лађс уништавају пре по што иокажу сиоју намеру. С њпма сс мора свршаватн чим се угледају, ако сс у опште мислн с њима свршаватн.” Што, другим речима, председнпк тражи од Конгреса, то је да се америчке л~аде у будуие"не држе само у дефанзнвп, да се не ограннчавају само на то да се бране у случају напада, нсго да н самс нападају чим сагледају непрпјатсљску подморску лару. А то је рат у правом смислу речи. Сви ми знамо међутим да је тај рат у ствари почела Немачка. То пстнче и председпик Вилсон, јер предлаже Конгресу да изјави: да најновије држање немачке царске владе није у ист 1 Ши ништа мање но рат против владе п народа Сједињених Држава. којн само примају то наметнуто им ратно стање.” Тако сс Немачка непе мог.п похвалити да су Сједињене Државе прве објавиле рат, н да сс пред својпм народом издаје за невшгашцс које сс бори само за опстанак. Ну Нсмачка бп ипак могла објавнти својим поданнцнма Внлсонов говор, да он садржн само ово што је довде изнето. Алн председнпк, пошто је нзложио Конгресу мере које треба иредузетн у везн са новпм стањем, п које доиоснмо у Недељном Прсгледу, прелази на нарочпту оптужбу немачког државног спстема. По његовнм речима, оласност за мир и слободу лежи у аутократским вдадама, јер се оне иаслањају на организовану силу коју потпуно контролпше њихова воља, а пе п воља њнховога народа. Народи којн сами собом унрављају нс преплављују суседне државе шпијуннма н сплеткама, којнма је крајњн смер освајањс, вслн Нредседник. Такве су стварн могућне само у земљама у којима нико нема право да ппта н кон тролпше. После те опште оптужбе долазн оптужба у појединостима. Она је један историскн докуменат и гласи: „Ш го нас је, поред осталога, уверило да ируска аутократија није била п ннкад није ни могла бити наш прнјатељ, јеете факат да јс она од самога почетка овога рата преплавнла наше заједнпце, па чак н наша државна надлештва шпијунима, н да је свуда правила еплетке протнв паше народнс слоге, протпв нашега мнра споља н нзнутра, протнв наше трговнне н наше нндустрнје. Одпста, сад је јасно да су њешг шпнјунн били овде чак и пре но што је почео рат; н. несрег>ом, није само претпоставка. него судскнм путем утврђена чнњеница, да су сплетке, које су внше пута загрозпле нашем мпру п нашој нндустрнјн, нрављене по наговору ,са потпором, па чак н под личним руково^ством званичних агената царскс владе, акредитованнх код Владе Сјсдињеннх Држава.” Ово је бар речено јасно н разговетно. Немачка је с једне стране, под маском пријатељства, поткопавала снагу Сједнљеш х Д 1 »кава изнутра, док је с друге стране шприла мреже по суседству, врбујушг нарочпто Мекснко. Ннје онда ннкакво чудо што се нрсдседник Внлсон окрег.е нарочито против званичне Немачке. Он у том погледу иде чак тако далеко да изреком велн да Немци нису крнви за рад немачке владе. „Ми пемамо г.икаквих задевнца с немачкнм народом. Мп према њему имамо само осепај симпатнје и пријатељства,” велп Вилсон. Ко год зна колико има Немаца у Сједињеннм Државама, лако ке

разумети ову претераност. Нзјавитн да су и Немци криви онако исто као што је крива и њихова влада, јер никад нису озбиљно протествовали, а док кола нису пошла низ брдо, нису у опште нн протествовали — значило би објавити рат и силним милионима Иемаца који су амерички грађани, шго никако ннје за препоруку. Поред тога, председник Вилсон очевидно рачуна и с тим да до расцепа измсђу немачке владе и немачкога народа лако може доки, н зато хоке да тај расцеп, у колико је могукно, подржи н потпомогне. С те стране је наведен место врло добар знак. Председннк Вилсон има извора који не стоје свакомо иа расположењу, и кад он н ту и иначе у своме говору наглашава да у аутократским државама народи нису крнвн за рад својс владе п да демократија мора победити, онда значн да ои има разлога всроватн да је у Немачкој народ против своје владе. Дао бп Бог да је тако. Главно је да се једно велико зло скрха; да ли кс се скрхати победом споља или револуцијом изнутра, споредна јс ствар. Виљемова је судбина у сваком случају запсчакена, а тако исто и судбина његове династије. Аустроугарској рат нијс објављен. Председнпк је до душе осуђује што је сагласна с-а нечовечним ратовањем Немачке, изјављујуки да Америчкој Влади стога није било могукно да прими грофа Тарновског; али додаје да Аустроугарска није ратовала против америчких грађана на мору, те стога узима слободу да, „бар за сада”, одложи днскуснју о односима с њом. Ово „бар за сада” врло много каже. Доведеао у везу са изјавама о аутократскш режимима којих морм нестати 1 , о правпма малнх народа, н о угроженом праву у опште, оно у најмању руку значи да до прекида одиоса са Аустроугарском може доки свакога часа. Јер ако је реч о насиљу и неправди и споља п изиутра, онда Аустроугарска ни мало нс изостајо иза Немачке. Сва јс разлика у томе што је Немачка с.асвим изгубила па.чет, тс мисли да може газити цео свет, док ^је Аустроугарска поннзпа према свнма сн.шима, па и п*рема Амернци. али зато у толико бездушније мрцвари мале н нсзаштикене. То што знамо ми, зна пзвссно н председннк Вилсон. Кад дође време, оп г.е нам о томе дати и доказа, -каогод што је овога. лута доказао да су му биле познате све сплетке које је ковала Немачка. А дотле, нека Аустроугарска живи у иадп да је бар у Америцн не знају. М. Т.

Из Српства и Југословенства

Један значајан чланак. Уважеии Дон Нико Гршковик, којн је ових дана објавпо у „Хравтсоком Свијету” нпз зна чајних родољубивих чланака. наппсао је нарочптн чланак н о српском н аустриском носцу, под насловом: „Аустриско-мађарске круне н српски дннари”. Чланак јс изашао у „Хрватском Свпјету” од 3 овог ме ссца. а написан је на основу података нз једнога мађарскога листа. Ми из тога чланка. саопштавамо ово место: „Српскп новац имаде данас впше него двоструку врпједност од аустријско мађарских круна, јер Србнја пмаде и данас за те дннаре покрнке у зла ту, којс сс на жалост њемачкомађарсклх отнмача не налази у Србији, него на сјегурноме мјесту у Француској, зато је врнједнота дннара тако впсока. „Аустријско ма^арске паппрнате круне врнједе данас, по прнзнању самнх љемачко мађарскнх новнпа, врло мало, тако, да их нитко не купује и пе прима. у нноземству, јер сватео знаде, да је то обични замазанн папир, којн нема никакве врнједности, јер нема по крика у злату или другој вриједности. „Нпјемци и Мађари увјеравају свијст како је Србије за увијек нестало, а наши уштрн

јаки трубе, како је Аустрија најпрва држава. на свијету, а ето новац те пропале Србије н у самој Аустрнјп много више врнједи, него новац аустрнјскп. „Ово ке тешко разумјеети плнтке уштријачке главе, али ке доки вријеме, да ке ово п уштријаки разумјети, а то ке би тн онда, кад буду тражили кесара да- им врати новац што су му га далн у име „ратног зајма”. „Добити ке га онако, како су га добпли н од царског човјека, којем су слали у банку џ на чување оних 750 тисука долара, за које му са-да још плакају н интерес, а задњи ке нм оброк исплатити с тиме, да 'их залудјеле ломогне отпремити у кемпове и затворе. „Нека и ово нашим људима буде једним доказом впше на како траљавим ногама је век данас Аустрија. Маг>арнја, а уједно нека их још јаче утврди у вјерн не само о потпуној успоставн Србије, него и о ослобогјсњу цјелокупног народа на шег.” Зринско-Франкопански Дан. — (Сапоштење Југословенске Канцеларије.)— Југословени: Хрватн. Срби и Словенцп! Прошле је године, прсма закључку Југословенског Одбора у Лондону, према прогласу Предсједништва тога Одбора. и

Ако се овај допринос Сјеверне Америке присподоби са редовитим доприносом браке из Јужне Америке, које браке има десет лута мање, а којих редовпти допринос износи 120.000 франака годишњс (осим ванредних доприноса), и ако се уважи да су нмукни Југословенн у Сјеверној Америцп необично мало допринијели, онда се мора рекн да СјевеЈта Америка није учинила ни дессти дно своје дј ’ жности , пак треба да немар исправн ове године пригодом Зрпнско-данског сакупљања народног дара.

Овогодишњи уплакени редо вити мјесечни доприноси за Од бор износе: у јануару $741.41 у фебруару $942.25, у марту $943.65. Од почетка допринашања (од марта 1916.) до краја месеца марта ове године, сабрано је у Сјев. Амернцн и одаслано преко Југословенске Канцеларије свега, $10.122.39 (без малог броја доприноса; послатих изравно у Лоидон Одбору од некојих доприноснгка), што са $2.000 послатих од стране Хрватског Савеза чини укупно $12.122.39.

ОРГАНИЗАЦИЈА НАШЕГ НАРОДА У АМЕРИЦИ.

угословенска Канцела.рија у Вашннгтону јавља: Од как( јс на Другом Југословенском Збору у Питсбургу ударен темељ јединствсној организацији свнх сјевероамеричких Југословена: Срба, Хрвата и Словенаца, стало се је живље раднги и на окупљању сваког поједнног дијела нашег народа. У томе су појаву мислили протнвнпцп сваке јединствене организације нашега народа накн средство за свој разоран рад, пак су сталп говоркати да су то појави сепаратизма, нарочито од како јс образована Велика Српска Иародна Одбрана. Сепаратпсте пак настоје да такав начин организовања прикажу као неизводљивост једннства југословенског покрсга. Потр^бно је' зато нагласити слнједеке: Н& Питсбуршком Збору основано је Југословенско Народно Вијеке, које састављају управс свију оннх свеопкнх организација које лриме народнн програм Ослобођења п Уједињења и Устав Вијепа. Внјеку стоји на челу Пзвршни Одбор, нзабраи па Збору у којему су по 3 представника хрватског, српског и словенског дијела народа.. Али, како има у сваком дијелу иарода мноштво разноврсннх оргаиизација, од којнх су многе јсднно хуманитарне. а како има и у сваком дијелу до ста засебннх струја и група, потребно је и најприроднпје је да се настоји окупитп иајприје свс члапове појединог дијела народа у свеопку народно-политичку организацију, како се сада одиста п чини. Потребно јс то и због тога да сс п видно покаже да Југословенство не значп нн затајивањс нптп топљење хрватства., српства илн словенства, него јачање п развпјање свега што је вриједно у прошлости и садашњнцн, у сна зи и траднцији појединога дијела царода. Само из добро нстесанога камена може се саграднтн солидна зграда. Југословенски покрет неможе п несмпјс да буде покрет само једног днјела народа нли да носи неки страначкн значај. Југословснство је тачка у којој се стјечу, везују и слнвају поједини днјеловн народа. Ова мисао води н данашње органпзаторе Велмке Српске Иародне Одбране, а једнако н Хрвате и Словенце, чланове Нзвршног Одбора Народног Вијека, којп припремају сличну свеопку организацију за хрватскп п за словенски дно народа (Хрватскн Савсз и Словенска Звеза). Свака од ових организација треба да окупи све што је вриједна- у сваком поједином дијелу народа, да гоји и истиче и све лијепе п врнједне особине и традиције тога дијела, н да. свакн дио приводи свсопкој југословенској заједннци. Сва три, овако организована дијела народа, окупљена су и уједињена у Народном Впјеку, а репрезентпрана н руковођена Извршннм Одбором Југословенског Нар. Вијека. Сви Грби у Српску Народну Одбрану! Сви Хрватн у Хрватски Савез! Сви Словенци у Словенску Звезу!

НЕДЕЉМИ ПРЕГЛЕД

представника свију највећих нашнх народних организација у Сјев. Америци, проглашено да су дани погибијс хрватских мученика Зринског и Франкопана и Видовдан народни спомен-дани за све Југословене у које дане треба да сви допринесу народни дар у народне сврхе. Приближава се 31 април, Зрински-дан, а није далеко ни Видов-дан. Овогодишњи нарадни дар Зрпнско-дански и Видов-дански, вјероватно послиједњи за вријеме овога рата, треба да буде достојан велнкога часа ослобођења и уједињења, који се ближа н досто јан досадањих мука и сутрашње срепе свега наше. л народа. Овогодишњп даг треба да засвјсдочи нашу 'вољу н нашу спремност да окајемо стари не мар и да постанемо достојни скорашње слободе. Овогодишњи да.р треба да буде дар окаја.ња, освете н побједе. Он треба да буде вракање нашега дуга мученицима и херојима на шим, којн нам отварају врата у слободну Домошшу, он треба да буде и наша. исказница врнједности код уласка у Домовнну. Југословенн, сви Хрватн. сви Срби и сви Словенци, Намијените овогодишње ци-' јело Зрннско-данско скупљање народнога дара фонду народне борбе Југословенског Од бора у Лондону, а цијсло Видов данско сакупљање српским хе ројима и мученицпма. ИЈаљнте цијели Зринско-дански дар на Југословенску Канцеларију у Вашингтон, Д. К. (932 Саутсрн'Блдг.), а цијели Видовдански дар на Српску Народну Одбрану у Њујорк. Хрвати. Срби и Словенци! Оснивајте одмах мјесне одборе, јављајте се као сакупљачи дара Зрннског-да-на, прирецујте предавања и забаве, одгласујте у вашим друштвима повеће износе у народне сврхе и допрннесите сваки лично што достојннји изванредни дар. 0могућите вашнм пожртвовањем коначнн успјех политичкс борбе што ју нредставља Југословенски Одбор п који ће успјех значнтш конац аустромађарске тираније и бити достојна освета за мучеништво Зринских и Франкопана и свих оних којнма је Аустрија плавала као што је њнма платила. Напријед за Зринско-дански дар! Доприноси за Југзсловенсни Одбор у Лондону. Према конач нпм рачунима Југословенске Канцеларије ушло је кроз год. 1916. од лањског Зринско-дан ског сакупљања за Југослвенски Одбор у Лондону 7,495.39 долара. То би било од прилике у облој своти 40.000 франака.

— Усвечаној седницп конгреса, у присуству Врховног Суда и Днпломатскога тела, прочитао је председпик Вилсон свој значајан говор, дочекан, прекидан и испраћен буршгм клицањем и пљескањем. То ра сположенрг конгреса најбоље доказује да оп одобрава све председникове вахтеве, и да је

накнадно гласање чиста форма. А Председник Вилсон тражи: 1) Да Конгрес примттратно стање, којс је Немачка својнм најповнјим држањем наметнула влади и народу Сједињених Држава; 2) Да се изјаски за споразуман и заједнички рад Сједињених Држа(Наставак на 4 страни.)