Srbobran

КМВЕК 393

УОКК, N .V., ТШЈКЗОАУ, МАУ 3, 1917

УЕАК VII.

81ЈВ8СК1РТ10М КАТЕ8 8(асе> о( Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еагоре е г. с. опе уеаг |г.јо

Вгђођгап риђНаћесЗ еуегу ТћигаЛау а( 443 V. за 8(гее(, Ме» Уогк, N. V.

СРБОБРАЕ

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе ва годнву бо ц. Канаду, Европу жтд. год. $1.50

Србобрал нзлазв четвртком аа 443 Џ1. » 8(га«(, Х<* Уогк, N. У.

!

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА ^ В О 8ЕКВ ИАТ10МАЕ РАРЕК ^N0'ГНЕ ОКОАМ ОР ТНЕ 8ЕКВ КЕОЕКАТ10М „81-ОСА”. Број 393. ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 20. Априла 1917.

ГОДИНА 7 -

тт уановимд глдвногд олборд САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА”.

По параграфу 25. Савезних правила овим сазивам Годишњу Седницу Главног Одбора Савеза Сједињених Срба ..Слсга” за 17. МАЈ 1917. Г., У 10 САТИ ПРЕ ПОДНЕ, којој нека изволе лрисуствовати сви чланови Главног Одбора Савеза Сједињених Срба „Слога”. ЊУЈОРК, 24. апрма 1917. г. Михаило И. Пупин, Главни Председник С. С. С. „Слога".

О С Р Б И Ј И ГОВОР УРЕДИИКА „СРБОБРАНА" НА САВЕЗНИЧКОЈ ПРОСЛАВН у ЊУЈОРКУ. Мило ми је В 1 то могу констатоватн да је пријатељство нзмеђу Сједињених Држава п мале Србије било присно још пре г!о што је постнјзо званично. Оно је запечаљено п са неколико америчких гробова у Србији. Имена доктора Магрудера, доктора Донлија п других честитих Американаца којп су умрли у Србији и за Србију остапе за навек урезана у српским срцима. Нсто таво памтиће се и помињати са захвалношпу н бесмртни рад доктора Рајана-, доктора Ричарда Стронга и њиховнх мисија у Србији, а да и не говорим о великој дарежљивости коју су према Србијн показали сви слојеви америчког друштва. Најзад, н ако то није најмања ствар коју нмам да : кажем о Америци, са нарочитнм задовољсгвом истичем пријатељско држање америчве штампе према српској ствари; за , траалпмдцо кпатко време које сам провсо у Америци, наишао сам на велики број чланака у угледним америчким листовима којн одају не само прнсно познавање нашега питања, него ј и врло пријатељско расиоложење прсма њему. Од америчкога је пнсца н једна књига, која је угледала < вет овнх дана н која носи наслов „Друм Смрти”. Вп погађате да се у њој говори о Србији. II одиста, о Србији сс данас може, на жалост, говорити само као о распетој земљн. Њени непријатељи неуморио раде на томс да она, мало по мало, постане само географсви појам, да постане земља бсз становништва, бар без српског стаповништва. Што је остало у животу после крвавога рага и разних зараза истребљује се немилице п на све могупе начине: вешања у. маси, гладовање, немилосрдно интерннрање — све су то средства којнма се српекн непри-' јатељн обилато служе. II интернирају се не само људи, старци п незрелн младики, него и жене, па чак н деца. Да, чак н деца. Нарочито се дечаци у маси одводе из земље, не би ли у туђинн заборавплп свој српски језик н своје српеко име н заменили га нсмачким. А зашто све то? Једино стога што је Србија хтела да живи као слободна п демократска земља. Једнно стога што је, као таква, а због свога географског положаја, била сметња безбожној тежњи Немаца да владају светом, јер пут нз Берлина у Багдад води нреко Србнје. Разуме се да су навођенн други разлозн. Рекло се, на пример, да је Србија крнва зау бнство аустрнског престолонаследника. Али је свет ускоро сазнао баш од једнога немачкога публициста, п то најбољега — вн вндитс да мислим Максимилијана Хардсна — да Србнја нема никакве везс са убиством Фрање Фердинанда, да јс његов убнца аустрнски поданик и да му за то дело није бно потребан никакав подстрек са стране. Харден је објаснио свету да је угњетавано н озлојеђено становништво Босне н Херцеговине морало схватнтн посету аустрнског престолнаследника као намерно пзазнвање. јер је за њу бно изабрат баш Видов Дан, дан Косовскс Бнтке н пајсветијн историски дан свакога Србина. Ми данас знамо и више но што је Харден изнео. Ми знамо, н то нз сасвнм поузданих званнчних извора. да јс српска влада, преко евога посланика у Бечу, опоменула бечкн кабннет да одложн ту кобпу посету, јер нма разлога. ст])аховању, да се може догоднтн зло. Али та опомена није усвојена; Бечу је требало да Фрања Фердинанд у^е у Сарајево баш на Видовдан. — Навођен је и један други разлог; рекло се да је Србија припремала распад Аустроугарске. Колнко је тај I азлог безочан, внденете и сами, ако се опоменете да Србија броји — или, на жалост, да је бројнла пре овога рата — само четнри н по мнлиона станов•) Поједнпости впд. у чдаику „Савечнп>ха Просдава у Њујорку".

ЗРИЊСКИ И ФРАНКОПАН

КНЕЗ КРСТ0 ФРАНКОПАН

БАН ПЕТАР ЗРИЊСКИ

У прошли понедељак, 30 ап рила, навршило се 240 година од кад су од аустриске џелатске сабље па-.та два хрватска родољуба и великана: Бан Петар Зрињскп и Кнез Крсто Кранкопан. Сва њихова кривица била је у томе што су желели слободу Хрватскс. што су радили на томе да њихова домовина. не зависи од бездушних бечких весара. У данашње време, кад се воде крваве борбе за слободу не само Хрват ске него цслокупног Словенског Југа .кад је мисао Зрињског и Франкопана постала ми сао свих Јужних Словена п свих културних парода, мученичка смрт ове двојнце хрватских великана добија нарочитн и широк значај. За исту ми-

сао за коју су 1671 године погинули Бан Петар Зрињски и Кнез Крсто Франкопан бори се да-нас и СрЈЗојо^и са исти.м непрпјатељем. Једаи доказ више да су Срби п Хрвати брана, један разлог више да сс братски воле. Поводом овога псторискога дана г. Љуба Михајловин, српски посланик у Вашингтону, управио је- прско Југословенске Канцеларије у Вашингтону, југословенској јавности ову лепу поруку: „На данашњи дан прославе два великана хрватска, бана Зрињског и кнеза. Фрапкопана, молим вас да нашој брапи Хрватима унутите поздрав представника Србије која данас из ровова и топова шаље

поруку сенима тих врлих синова. наше заједничке отаџбнне да је близу дан када ћс се њихова мисао остварити, када ће наш народ бпти слободап п уједињен. Нашп непријатељи су мислмли да треба иролнти-крв синова наше домовине да бп њоме могли злочиначки владати, они сј 7 веровалн да кад усахне та јуначка крв да

не усахнути и тежња за слооодом. Али су се преварили, јер та крв и тежња тече кроз жиле свег нашег народа, он данас њоме натапа обнлато сву нашу земљу из које не величанствено нпкпутп слобода за коју су ПОЛОЖИЛИ ЖИВОТ Зривски II Франкопан. „За то нека је сла-ва Зрињском и Франкопану.”

ника, док становништво Аустроугарске износи преко педесет милиона. Јасно је да су непријатељи Србије свеснн свога злочина п да не презају ни од каквог срсдства нс би ли га колико толико оправдали. Стога. н само стога, чак и Бугарска говорн о самос.дбранн у овом рату. мада је Србији забола. нож у леџа у треиутку кад је она већ била у борбн са удружсном војском Немачке и Аустроугарске, и кад је ранијим борбама и заразама већ била изнурена. Ја сам рекао да је Србија распета; из овога- виднте да је и клеветана. Н у томе се она може упоредити — нека ми Бог онрости то поређење — са нашим Спаситељем Исусом Христом. II стога се ми надамо да. ни њен васкрс непе нзостатп. Ми очекујемо и више од тога: ми верујемо да ће њена нечувела страдања донети слободу и њеној осталој брапн. Јер Срби не живе само у Србији, не живе ии само у Србијн и Црној Гори, мада је за вас по свој прилици ново да су Црногорцн Срби. Не; српски сс говорн и у Боснн н Херцеговпни. у Далмацији, у Хрватској. са Славоннјом и Сремом, у Банату и Бачкој. Све су то покрајнне које се налазе у непосредној близини Србије, у којима живе Србн и њихова роџена брана Хрвати, а које су стењале и стењу и данае у аустриском ропству. жељно ишчекујупн ослобођењс. Заједно са осталим Савезницима Америка води рат за слободу свих тих страдалника, води свети рат. II победа не може изостати. То је дубоко уверење Србије, која само стога н сноси мирно и стојичкн своју трагнчну садашњост што зна да је њена ствар нотпуно праведна. што зна да је празедна и 1 ствар њених савезника — то је врло речито нагласио н пред- ^ еедник Внлсон — и што зна да правда најзад увек побе.ђује.

Српски добровољци Према обекању датом у прошлом броју, ми овога пута доносимо имен? добровољаца из разних нашнх колоиија. јер је право да сви чптаоцп „Србобрана” сазнају имена тих јунака и родољуба. Из Саут Бетлехема. Па.: 1.) Милан Карапаџа, 2.) ђуро Зорпп, 3.) Томо Јогт. 4.) Бапо Мрџеновип, 5.) Марко Крњаив, 6.) Јован Прибикевик, 7.) Милош Барбир, 8.) Милош Бакип. 9.) Јово ђераи. 10.) Милан Сскулић. II.) Милић ђурик, 12.) Илија Љиљак. 13.) Раде Малешевик, 14.) Јован Шаша, 15.) Нлија Ракас, 16.) Стсван Јорић. 17.) ђуро Стамболија, 18.) Стево Лалпп п 19.) Васиљ Мумић. Из Индиана Харбора. Инд., 1.) Никола Шпкпп. 2.) Митар Бубуљ, 3.) Никола Мичовив, 4.) Пуипша Малшнић. 5.) Миво Малишип, 6.) Дамјан Обреновпп. 7.) Милаи Огшеновип, 8.) Милован Мнпсвип, 9.) Петар Ступар, 10.) Никола Кнсжевпп, 11.) Вид Тодпп, 12.) Пстар Егељ. 13.) Милнја Комадина. 14.) Мнлпја Драгојевип, 15.) Марко Вукојевив, 16.) Петар Опачпп. 17.) Станко Пвошевик, 18.) Милан Малишип, 19.) Васо Арсив, 20.) Мирко Вуковив, 21.) Јован Попаднп. 22.) Мирко Рантт, 23.) Тодо]) Гутеша, 24.) Мипо Савовив, 25.) Петар Зорик, 26.) Никола Лабус, 27.) Миле Бјелобрк, 28.) ђуро Дубајић, 29.) Никола Радив, 30.) ђуро Мрџа, 31.) Жарко Мијип, 32.) Коста Ковачевнв, 33.) Миле Ковачевип, 34.) Стеван Зечевив, 35.) Петар Лукић. 36.) Митар Рашив, 37.) Тројко Здравковив, 39.) Пава Зобадац. 40.) Илнја Томив, 41.) Илија Марвовпп, 42.) Лука Зец, 43.) Божо Лалив, 44.) Вукосав Девнв, 45.) Стево Поповип, 46.) Благоје Ценнп. 47.) Петар Зубеница, 48.) ђоко С. Томив, 49.) Стеван Квргип, 50.) Лука Балабановип. 51.) Нпкола Булајив, 52.) Петар Зубеница, 53.) Петар Радановић, 54.) ђурица. Комненив, 55.) Илнја Царив; 56.) Јован Комневив, 57.) Марко Пајпп. 58.) Милутин Миповић, 59.) Новица Комненив, 60.) Миле Добрив, 61.) Душан Пауновип. 62.) Павао Маљковпп, 63.) Јово Мншиљпв. 64.) Марко Барав, 65.) Ристо Росандив, 66.) Лазо Ивановив. 67.) Илија Пилиповић, 68.) Димитрија Грујии, 69.) Цветко Стајив, 70.) Вита Ан-

(Наставак на д-ој страни.)

СВЕСЛОВЕНСКИ ЗБОР.

У недељу 6-ог месеца у 3 сата по подне одржапе се у Карнеги Хол’у (7 евња н 57 улица) велики свесловенски збор. Једна од његових најваж нијнх страна лсжи у томе што пе на њему узети учешпа и Руси и Пољацп. који се до сад никад нису појављивали заједно нп на каквом јавном збо-р-у. Иа збор су позвани и Теодор Розвелт и градоначелник Мичел. У име јужних Словена Срба. Хрвата. и Словенаца говорипе професор Мнхаило И. Пупин, који је бно један од главних говорника п на великом збору уФиладелфији, одрженом 21 априла под председништвом Теодора Марбурга. бившег послаиика Сједињених Држава. Томе збору присуствовао је н послапнк Србије г. Љуба Михаиловип. Свесловенском Збору бппе председник позматн пријатељ Словена Џон П| ннс. п])офесор славпстпке на Колумбија уннверзитету. Из Српства и Југословенства Српски Потпорни Одбор у Америци скупио је, према последњпм извештајнма, суму од 378.770.36 долара. што износи 2.000.000 динара. Ово је однста импозантна сума. наро чито кад се узме на ум. да она нема никакве везе ни са новцем који је за Србију добнјао Амерпчки Црвепи Крст, ни са Рокфелеровом Задужбином. ко ја се такоџе показала врло дарежљиво. Кад бгг се и тгг издатци узели у обзнр. оида би изишло да су Американци издали за Србију најмање два пута онолико колико је сакупио сам Српски Потпорни Одбор. Срби су у опште били добре срене са Американцима, па и са саставом овога одбора. Кад је амерички посланик у Лондону чуо ко је све у њему. он је узвикнуо: „Па то је цвет на шега друштва!" Није онда никакво чудо што се Американци увек одазивају позиву овога одбора н што је концерат, који је пре неки дан прнреџен у његово име, а у корист Срба, испао сјајно у сваком пог.теду. РЕШЕЊЕ 0 ДОБИВЕНОЈ ПАРНИЦИ. Још нре извссног времена јављено је у „Србобрану” да је парница вођена нротнв Савеза „Слоге” свршена у корист Савеза. Сад смо у стању јавити да је о томе издато и решење. Оно је од 21 априла ове године, донео га је судија Артур С. Томпкинс, а најважнија тачка у њему гласи: Даље је решено, пресуђено и одлучено Наставик на 4-ој странп.)