Srbobran

4

тклк га

ЖЈМВЕК 401

ИЕ^ УОКК, N. У, ТНТЈКЗОАУ ЈХЈИЕ а 8 , 1917 .

81ЈВЗСК1РТ10К КАТЕ 8 1Јш(еЈ 8 (а(е| о I Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е I с. опе уетг ( 1.50

Вгђоћгап риђиаћеД етегу ТћигкЈау ■( 443 XV. аа 8 (гее(. Ие» Уогк, N. У.

СРЕОБРДЕ

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 Р В О В Р А N

8ЕКВ ^АТКЖАЕ РАРЕК АМБ ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕ0ЕКАТ10И „8ЕОСА”

Број 401

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 15. Јуна 1917-

ГОДИНА 7 -

». .«■ А .* *. .♦ *- -*.А .♦ • * • ». .♦ » ♦..« «. .«■ Ж А ■«. - ? ? V ? V

1

ВИДОВ ДАН

.• М * м , ф м ,* м1 *-»М‘« , М*М , **‘*«***‘*А»‘«*Н*Н*****«**А«**«‘*Л**М , ***** , Н*#«*И*** , *******/«*М*М*И****М**Л**И*И*И^

Усред искушења што су са разних страна навалила на српски народ, српска душа осека се на Видовдан узвишена и окрепљена. Узвишена, јер је Видовдан подсена на славне нретке што потоцима пролише крв за српску слободу; окрепљена, јер јој је васкрс српске слободе после тешких Косовских Дана. доказ да и из данашњих жртава мора ншш слобода, и то слобода нс само свих Срба, него п свих Хрвата н Словснаца. | Горка је чаша што је у данашње врсме испија срнски на род. Широм српскс земље царује смрт и невоља, царује јад и чсмер. Српска душа распета је немилосрдно, изложена највеким страдањима што их ламти историја човечанства. II она ипак не малаксава. Као и Косовски јунаци, Србин и данас вишс волн смрт но срамоту и ропство, и јата сивих соколова хитају чак из далеке слободне Амерпке да се ухвате у коштац са вековним душманнном српскога народа. Њпх не задржава ни страх од смрти на бојном пољу, нити онасност далекога пута; они вндс само једно, виде само отаџбииу у чонству коју треба ослободити што пре, и њих нншта пнјс у стању да задржи. Слава пм! Докле год Србин дише тпм духом, за будупност, српскога иарода нема опасности. Јер дух је оно што чнни народ, дух је оно нгго иреживљује поједине нараштаје. Данашњи нараштаји српскога народа падају и страдају, али дух остаје иесаломљен, да н далекој будупности казује српску славу и српску вслнчнну. Нас од Косовске Битке раздвајају читавих 528 година, а она нам јс ипак тако блиска као да је била пре годину дана, и тако света као да су у њој са српскс стране учествовалп свеци и анџели, а не људи. Зашто то? Зато што су ти Срби дали свој живот за свој завнчај н своју слободу. Млади тић, који још није у стању ни да полети честито, исправн се и нарогуши кад му човек дирне у гнездо; најнапреднпјп народи бранс даиас до носледње каин крвп своју зсмљу н своје огинште. Н то што је п најосновннјн нагон п одлнка најкултурнијих народа, пмао је Српски Народ у пуној мери још 1389 године. Још онда је оп бпо истн племенптн н витешки народ какав се јс показао н у данашњим прилнкама, још онда је он мушкп н достојанствено дочекао далеко многобројније турске насртљпвце на Косову Пољу. Ето зашто нам је толнко свет и светао Впдов Дан, дан Косовске Битке; сто зашто се с правом њпме поноснмо. Још пре пет стотнна двадесет п осам година на-ши су претци иа тај дан доказали да су Срби достојнн слободе, јер су за њу жртвовалп све; у нсто доба кад су њнхови суседп Бугари мирно примили турскн јарам, онн су радије отишли у смрт по у ропство. На тај дан Срби су још у давној прошлостн доказалн да имају право иа својс лепо и вндно место у данашњем одабраном друштву евојих савезника. То својс право они су обновилн и потврдили својнм внтештвом у оба балканска рата и у данашњем светском рату. То своје право обнавља и потврџује Српски Народ п овде у Америцн, преко соколова којн се добровољно крепу у помоп 'вгаџбнни. Њнхова јата све су чешпа н гушпа, а рсдовп славне Српске Војске бнпе са њнма све чвршпи н непробојннји, н српска слобода све ближа. За своју готовост да погину за отаџбнну они пе добитн и достојну награду. Онн ие мопн чиста срца да загрле своје матере и своје сестре, мопн пе им слободно и отворено погледатп у очи н репи пм: Ево, мн вам доноснмо слободу; билп смо готовн да умремо да бисте само вн биле слободне. Нска им је срепан пут! Нека. их Божјн благослов пратн на сваком кораку! Нека. нм је слава н част што су делом доказалн да је Видов Дан и данас највепа српска светиња као што је био кроз читавих 528 годнна; што су доказали да је Видов Дан највепа српска светпња и у далекој Америци као што је био на доманем огњишту. М. Т.

Ради истине.

„Хрватскн Свијет” од 22 овог месеца донео је један оштар чланак о „Српском Дневнику”, под насловом „Превршио си сваку мјеру „Српски” Дневннче”. У томе чланку критикујс се држање Српског Дневника. у нашим разнпм народнпм питањпма, а нарочито му се пребацује што јо пре неки дан, 18 јуна, под „великим насловом” донео једну вест, из које се може извести погрешан закључак да се Савезпнци спремају да напусте мапедонски фронт. „Хрватски Свијет” разумео је целу ствар тако да је Српски Дневнпк хтео „да омете акцију добровољачку, да баци клппове под ногр п М. Прибииевппу, н Југ. Одбору_и Извршном Одбору Југ. Вијепа у Америци, који је одлучпо добровољачку акцију најенергнчннје покрснути н међу Хрватима п меџу Словенцпма. II чудновато јс”, наставља Хрватски Свијет, „да је тај телеграм штампан у Дневнику од понсдсљка, баш трн дана послије сједнице Нзвршног Одбора и баш кад је Дневник могао дознати за закључке Одбора”. У „Срлском Днсвнику” од 25 овог месеца пзишао је одговор на горњн чланак Хрватског Свијета. У томе одговору власншс Дневннка износи у целини текст горњс вести како ју је саопштио њујоршки лист „Ворлд”, те се тако видп да је она узста из америчкнх новина; Дневник јој је само дао крупан наслов „Иду из Солуна?” н променио јој датум: она је послата нз Парпза поштом 7 јуна, док у Днсвнику носи датум 17 јуни. Да је сс „Српски Дневинк” у свом одговору задржао само на томе да одговара на нападе „Хрватског Свијета” не бп било потребе да; се та полемика помнње у „Србоорану”. Али је из чуџења „Хрватског Свијета” што је горња Еест штамлана ..баш три данА ттослије сједнице НзчрЈШтог ОДА^лд т; баш кад је Дневник могао дознати за закључке Одбора”, власник „Српског Дневника” извео сасвим произвољан закључак да је „Хрватски Свијет” хтсо да осумњнчи професора Пупина, да је хтео да каже како „има некакав паклени, нздајнпчкп план којн кују професор Пупин и „Српскн Дневник”. Нпти је „Хрватскп Свијет” тако што казао, нити се тако што може пзвести из онога шго је казао. Нстина је. панротнв. да „Хрватски Свијет” у реченом чланку нарочито истиче да пзмеџу професора Пупина и „Српског Дневнпка” не постоје ннкакве везе, и то у самом почетку који гласи: „Прошло је мјессца да се нисмо обазирали на писање „Српског” Дневника. Од како смо копстатовали да то писање не одговара нити напутцима, нити ндејама оних лнчности ?а које се Дневник бајаги залаже, као професора Пупина... оставилн смо људе око Дневннка да пншу што им драго. . . Као што се види, „Хрватски Свијет” изреком правн разлику измеџу професора Пупина и „Српског Дневника”. II ми онда не видимо зашто власник Српског Дневннка иде тако далско да нашем свету доказује како „Хрватскн Свијет” увлачн п професора Пупина у нападе, који су у ствари упупспн само н искључиво на адресу „Српског Дневника”. Извесно је меџутим да Срп. Дневннк тиме може нанети штету н угледу професора Пуппна н нашој народној ствари. „ХрватСКИ Свијет” ужива добар глас нс само у Сједињсннм Дрл;авама, него н ван њих, н онда би бнла непријатна ствар за професора Пупина да ма ко поверује да га такав лнст сумњичн н доводн у везу еа „некаквим пакленим. издшјничким планом”. А за нашу народму ствар било би такоџе зло, н то велпко зло, кад би „Хрватскн Свијет”, чији је власник Дон Пико Гршковпп, члан Југословенског Одбора, писао онако како то представља власннк „Српског Дневника”, о другом члану Југословенског Одбора, профссору Пупину. Али смо од тога, хвала Богу, далеко. „Хрватскн Свијет” баш папротпв изреком истиче да писањс Српскога Дневника не одговара ни упуствима ни идејама профссора Пупина, хотепн тиме да нагласн да он за свс што пребацује „Српском Дневнпку” чини одговорннм само „Српскн Дневннк” н нпкога другога. Доста је тешкопа које нашем народном јединству праве нашн непрнјатељн, и онда је ред да те тешкопе не увепавамо п мн самн. Код амер. Срба бп несумњнво одјекнуло врло неповољно кад бн иоверовали да се њнхов представник у Југослов. Одбору сумњнчи и вреџа у листу, чији је власниН представник америчких Хрвата у истом Одбору, то би нмало у опште неповољне последице и за односе измеџу Срба н Хрвата у Америни, п ми само стога н износимо да је поменуто тврђење Дневпиковог власннка нетачно. „Хрватски Свијет” иије у помснутом чланку ни отворено нн скривено сумњичио или вреџао професора Пупина. М. Т. *

изјјва српсхог жтт ј вшвпову — Преввд пз „Њујорк Трибјуи”, од 19 јуна 1917. Слобода. за све Србе, Хрвате и Словенце, то је сврха за коју ратује Србија, вслп Љубомпр Михајловип, српски посланик за Сједињсне Државе у једном данашњем интервју-у. „Ми смо готовп”, вели г. Михајловии, „да жртвујемо све што имамо за слободу и победу, п да онда оставимо доцннјсм нараштају да попуњује празнине п подиже земљу из беде. „Питате ме шта је сврха за коју ратује Србије. Ја, пре свега, хопу да нагласнм да се Србија п њепн Савезннци нс борс за цеке скривене сврхс — онн се само бране, а кад одбију непрпјатеља н победе га, они пе тражити своја права. Право Српског Народа је, у том случају, да живи, развија се II управља собом у — слободи. „Пре рата Аустроугарска је чинила свс да економски и полп тнчки потчнни Србију, п кад у томе није успела, она ју је напа ла оружаном снлом. Па чак ни онда није могла сломитн отпор Србије, те је морала тражити номоп Немачке п Бугарске. Смртне казне и убиства извршују се у маси, а чптаве десетнне хиљада интерниране су и бачене у тамницу. „Српски народ, са евојом хрватском п словенском брапом, не тражи ни анексије нп накнаде, веп слободу п јединство. Ми са свих страна прикупљамо своју брапу п шаљемо нх на Солунски фронт. „Српски Иарод нада се помопи од стране велике Америкс да бн могао појачати своју војиичку акцију према заједничким непријатељима., Немцима, Аустријанцпма и Бугарима.” Из Српства и Југо^ловенства

Нова Срггска Влада. По иајновијим вестнма са Крфа, образована је нова СЈрпска Влада, којој је опет на челу г. Пашпћ. Колнко се може впдети из кратког телеграма, главна .је промепа у томе ш,то је за Минпстра Фппанснја дошао г. Стојан Протић, који је већ ранпје био мннистар српских финансија. Досадап.н мшшстар фнпансија остао је и у новом кабпнету >као министар прпвреде, док је досадањи мииистар привреде, судећн по свему, одступпо. Да ли је поред п»ега одступио и.којн други члан ранијега кабпнета, из телеграма се не шиди. Терешченко Пашпћу. Службене “Српске новнле’’ доносе у овом броју од и. маја ово саопштеље: Председник Министарског Са вета, Министар Иностранпх Дела, Господин Никола П. Пашић, нрнмио је од Рускога Минпстра Инрстраних Дела, Господпна Те решченка, из Петрограда, овај телеграм: Примпвшп управу Рускога Министарства Иностраних Дела као члан пово-образоваие Руске Прнвремене Владе, уверавам Ваигу Екселенцију о осећаљнма топлих симпатија, које руска демократија, као господар своје судбине, гаји иепоколебл.иво према стварн Вашег племепнтог народа, чпјн ће смпсао за пожртвошање и хероизам остати вечито достојан дивљења. Ушерена у дефинптиваи триумф слободе и правде, ослобођена Русија иаставпће овај рат не у

Мада су п штампа, н банке, и поједиици чнннли само своју дужност кад су се својски заузели да Зајам Слободе што внше успе, Минпстарство Финаисија у Вашннгтону ипак свима упућује врдо бпраним речима изражеиу захпалност на гоме заузнмању. Пре неки дан добио је једну такву захвалплцу “Србобран”, даи или два пре тога добно је прло ласкапо писмо и Савез “Слог^”, а сад видимо пз

цпљу освајања или из грамзљивости, него да би обезбедила сви ма народлма право да слободно управљају својом судбнном и да би пм обезбедпла мир, загарантошан протнв свију новпх повреда. Терешченк о.” Злостављање српског свештенства. Лмерпчкн лнстови донели су ово саопштење Српског Посланика у Вашингтону: “Са српским владикама и свештеницнма поступа се брутално у крајевима које су окупнралп Бугари. Владика Сергије интерниран је у једном бугарском мапастиру. Рекгор Прпзренске Богословије, Стеван Димитријевић, добно је наредбу да са 120 ученпка оде пепгке у Софију, и о њпма нема од тога доба никаква гласа. Бугари силом уводе своју шнзматичку цркву, а српске свештенике протерују из земље”. Одговор М. Марјановпћа. На један та.тијанскн испад о Јадранском ПрНморју одговорио је пре неколнко дана опширним писмом Њујорпткој Трибуни г. 'М. Марјапсхвпћ, шеф Југословенске Канцеларпје. Он своје документовано ппсмо завршује нзјавом да Југослопенн у свако доба пристају на решење југословеиског питања гласањем: нека се становнпштву Далмације и оста.тога прнморја да могућност да се самр нзјасни о својој политичкој будућности, и Југословени ће драговољно примитп његов суд, вели г. Марјановић.

једнога саопштења које је Мнпи старстпо Фпнапсија упутнло ‘Србобрапу” да су врло љубазн е речи упућеие од- стране самога Мннистра Фпнансија г. Мак Аду-а и свима Федералним Резервним Банкама. Нема сумње да под таквим околностима вршење дужности иостаје још. много пријатније, и да је заслугу Миипстарства Финаисија за успех Зај.ма Слободе апсолутно немогуће преценпти.

Поред појединих захвалница листовима дошла је сад и ова општа похвалница: “Агитовање за Зајам Слободе било је поглавито школа, и без племените п рпда.-.убиве помоћи штампе нада званичних кругова да ће зајам бити популараи не би била остварена. Неуморни напорп листова за све време агитовања били су сталан извор надахнућа за разне групе сарадника. У доба кад је место за новостп било шрло скупоцено, Зајам Слободе је оглашаван опширно. “Новине и часописи, у својим вестима; у уводним чалнцима и ступцима за огласе, борили су се за сваку стопу на путу успеха. Домаћа штампа на страним језицима, и то на 36 језика, давала је посведневно доказе о несумњивој лојалности становника који нису рођени у Америци.” Уилиам Г. Мак Аду, Министар Финансија. О самом Зајму Слободе од интереса су податци, које је изнео сам Министар Финансија Мак Аду: Целокупан упис Зајма Слободе износи 3.035,226,850 долара, дакле је упнсано више но што је тражепо за чнтав 1,035,226,850 долара. Преко 4,000,000 људи и жеиа уппсалп су обвезнице (бон дове) Зајма Слободе, а ценп се да је 3,960,000 душа, или 99 процената, уписало суме од 50 до , 10.000 долара, док је број оннх који су сами уппсивадИ суме од 5.000.000 па на више, износпо 21; целбкупна сума коју су упнсали тих 21 пзноси 186,789,900 долара. Велика распрострањеност обвезница као и огромна величина уписане суме најбољи су одговори непрцјатељнма Америке, који су трубшш да она није у рату срцем и душом. Пошуо је влада тражпла само 2.000.000.000, то ће она само на толико и издатп обвезнице, без обзира на то што јој је понуђено преко трп мнлнјарде. Мннистар Финансија је одлучио да задовољи све оне који су уписивали мање суме од 10.000, и они ће добити обвезиице на онолико 'колико су уппсалп, док они који су уппсивали веће суме неће моћи да добију онолико колико су желели. Уписгавање је према појединим областима извршено овако: Бостон $ 332,447,600 Њу Јорк $1,186,788400 Филаделфија .... $ 232,309,250 Кливланд $ 286,148,700 Ричмонд $ 109,737,100 Атланта $ 57 . 878 , 55 ° Чикаго $ 357.195.95° Ст. Лујз $ 86,134,700 Миниаполис .... $ 70,255,500 Каисас Сити .... $ 9 г >758,85о Далас $ 48,948,350 Сан Франциско .. $ 175,623,900

Србија и Црна Гора од Мићуиа М. Павићевнћа. Цена 50 центи. Ова заиимљива књига, написана са много темперамента, садржи читав ииз карактеристичкпх података који су први пут у њој угледали света. II познате ствари добнјају нову свежу боју кад у низу догађаја добију своје право место, и зато у књизн Србија и Црна Гора не сметају ни они документи који су већ објављени. Главна одлика са г књиге јесте пскреио одушевљеЛе за јединство Србнје и Црне Горе. И тамо где изгледа да је писац личан, у основи је по среди тежња да се уједин.ење Србије и Црне Горе потпупо обезбеди. Ми овој књизи желнмо што впше читалаца, нарочито међу Црногорцима.

Поводоч Зајма Слободе