Srbobran

1ШМВЕК 4 ° 1>

МКМГ УОКК, N. У ч ТНиМОАУ. АЦОи*Т :6, Х0Х7.

б 1Ј Б 5 С К I Р Т1 О N КАТЕб (ЈшКЛ б«а(с» о! Агаепса опс уеаг бос. Саоа<1а, Ечгорс е I с. опе уеаг |х.$о

бгћођпга рићИаћеЗ етегу ТћигаЛау а( 443 \У. аз 3(гее(, Чеш Уогк. N. У.

СРБОБРДЕ

!*■

црЕтиллтА: За Сјед. Дрхаве иа годиау 6о ц Канаду, Е«{н>цу штд. год. $1.50

Србобрам жзтвав четаргжои ка

44Ј '№• И !МХМ1, ‘/огк, N У.

н

т*Ј

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊп НИХ СРБА СЛОГА

Број 408

5РВОВРАИ ЗЕКВ ^АТГСШАћ ЕАЕЕК А«0 ТНЕ ОКОАН ОР ТНЕ 8ЕКВ ЕЕОЕКАТКШ „ЗБООА”. ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак 3. августа 1917.

Српска Народна Одбрана I Са својих сто десет оДбора широм Сједињених Држава Српска Нар. Одбрана представља данас једну снажну и напредну. организацију. Представља. нарочито, једну потребну органи зациЈу. У данима данашњег народног искушења. нотребннјс је него икад да се амерички Срби збију у што чвршве рсдове, како би, сложно п заједнички, моглп учинптн што вепих услуга своме народу. Досадашњи сложаи рад вен је уродио л«(пим плодом, Српска Народна Одбрана сакупила је за, непуна четирн месеца суму од нреко 24.000 (двадесет и четири хиљаде) долара. За непуна четири мссеца. Главни Одбор основан је до душе још првих даиа фсбруара мессца, али су прилози ншли и даљс Централном Одбору, и тек кад је због једног венег прилога (652.79 долара) упукен нротест од стране прилагача, који су билн незадовољнп што прилог није предат Главиом Одбору, узео је Главни Одбор скупљањс прилога у својс руке. Прв> суму примио је благајник Гдавног Одбора тек 9 априла, и она је износила свега 562.30 долара. А вен 3. августа- сакупљена свота износила је 24.041.17 долара. Да се овај успех правилно оцени, трсба имати на уму да, је на дневном реду стајало и скунљање добровољаца, Оно је чак нстицано на прво место. Поклич за Видовдански Дарак губио се, на пример, пред покличсм за ступање у Видовданску Легпју, п то не случајно. Нарочито се хтело нагласити да су добровољцп данас најкрупније народно пнтање. јер су потребни не,само зато да нојачају редове храбре Срцске Војске, иего н зато да нокажу на делу даеу против Аустрије, и поред тога што су пз Аустрнје. Нема сумње да п прплози у новцу зреде као политички доказ: ко год да свој скроман п{»илог Српској Иародној Одбрани, он тиме уједно доказује да је срцем н душом уз оне који се боре против Аустрије н Немачке, да је, нарочито, уз Србију. Алн је ступање у добровољачке редове ппак много виднији п јачи доказ о српском родољубљу, и зато су добровољцп нстнцапп иа прво место. Кад се, прсм.а. томе. нма на уму да је свота од двадесет и четири* хиљаде долара сакупљена баш у току последња четири месеца, кад је рад на скупљању добровољаца био у највенем јеку, оида њен значај иарочиго одскаче. Осим тога, добар део народнога новца, којн би нначс био послат Сриској Народној Одбрани, утрошен је на добровољце: на свечан испрапај. на заставе, цвске, ручкове п дар у готовом новцу. Само нз нзвештаја објављених у ,,Србобрану“ моглп су чнтаоцн вндетн да су добровољцп у појединим колонијама обдариванп лепим прилозпма у готовом новцу. норед свпх других трошкова за испрањај, а из саопштења у данашњем броју види се да со њпма прнлозп у новцу шаљу чак и по њпховом одласку. Далеко од тога да те народне прилоге смагра као свој губитак. Српска Народна Одбрана се њима само поноси, јер се из њих вндп да у народном покрету живо учествују и они који су каквим било разлозима спречецп да самн ступе у добровољачке редове. Иа последњој седници Главног Одбора чак је решено да се замоле колоније да плапају чланарпну за оне своје добровољце који су члановн Савеза „С.чоге” или „Србобрана”, а сиромашног су стања, као што је веп учнннла колонија у Дукину, Па. Све такве издатке, као и трошак који поједнне колоније шаљу својим добровољцима на фронт. Српска Народна Одбрана одобрава са највећом похвалом, ма да они не улазе у њену благајну. Поред сакупљања прнлога Орпска Народна Одбрана учествовала је жнво у скупљању добровољаца, н то не само раснисима, • него и својским учешпем поједпннх одбора. На тај је начин Српска Народна Одбрана ступила у пријатељску везу и са америчким властима. Одборн Српске Народне Одбране и представннцн амернчких власти у више прплика славили су заједничкн полазак добровољаца. и братеки учествовали у њиховом испракају. У сваком таквом случају америчка и српска застава виле су се једна. поред друге баш као и на значци Српске Народне Одбране. Тако је данас Српска Народна Одбрана мопан сарадннк на једноме послу, који и ова. напредна н слободоумна земља сматра као свој. Отуда ке значкг н картс Српске Народне Одбране служитн код америчких влаетн као препорука н чувар. Ко год има карту и значку Српске Народне Одбране, стећи ће поверење америчких власти. па ма био н аустрискн поданнк. јер америчке власти знају да је Српска Народна Одбрана друштво пријатељскн раслоложено према великој Републнци. Због тога су значке и чланеке карте поглавнто и уведене. У Србији „Српска Народна Одбрана” није имала ни значака, 'Ни чланских карата. ни чланарине, него само добровољне нрилоге. Овде је у почетку било тако исто. Али од кад су Сје-

дињене Државе прекннуле односе са Аустроугарском. наста- сно је само толико да он не за ла је потреба да овдашњп Срби, који су по невољи аустриски довољава са савезничког глеподанпцп. добнју видан знак о своме прнјатељском расположењу према овој земљи. п стога јс усталовљена -значка и чланска карта Српске Нар. Одбране. Чланарина износи свега један долар годишње п упланује се при пријему чланске карте; све што ко да преко тоГа, сматра се као добровољан прплог и објављује се, као и до сад, преко новина. Преко Југословенског Народног Вена у Вашингтону Срнска Народиа Одбрана стоји у вези са братским Хрпагским Савезом и Словенском Звезом, и односи братства и пријатељства између тих удружења и Српске Народне Одбраие све су јачи и чвршћи. Осим тога, Српска Народна Одбрана се од самога почетка подједнако наслања на оба братска савеза, „Слогу” н „Србобран”, који су заједнички и предано сара$ивали на ње-. ним задацима. Тај сложан заједнички рад братских Савеза у Српској Иароднбј Одбрани веп је довео до њиховог духовног јединства, а оно је први и најважнији корак ка њиховом потпуном уједињењу. У томе је један од најкрупнијих успеха Српске Народне Одбране у Америцп. Најзад, Српска Народна Одбрана има у свом програму и нредавања о свима. важнијим 'народлнм питањнма: о народном здрављу. о нашпм дужпостнма према Сједињ°ним Државама, о српском и југословенском пнтању, о нашим односима према Савезницима. о нашим односима п])ема непјшјатељима. и т. д. Српска Народна Одбрана је. према свему томе, у истини сриска народна установа: она је свети храм, у који сваки Србин треба да уђе. п то чист од непријатељства према брату и према ближњему. М Т...

ННДЕЉНИ ПРЕГЛЕД Док и на западном и на ис- до, папин предлог о миру, у точном '1'ронту непрестано бе- колпко је његов текст за сад сни борба, нз које сс све јас- познат, излази на то исто: иније видп да је пораз Немачке ма да остане све као што је и њених (завезника неоизбе- Ј било пре рата. У извесним пижан ако се решење овога рата тањпма. оставља се. дабогме, остави оружју, у позадини се 1 решење накнадним преговосве више, сплеткари гласови- ! ма о миру и предлозима за

мир. Занимљиво је и карактеристично да свн тн покушајп за мпр долазе од стране Централних Сила. Међународна соцпјалистичка конференција у Стокхолму, на пример, нма сад готово пскључпво немачко-аустриски карактер, јер су и Сједињене Државе, и Француека, н Енглеска, п IIталија одлучиле да својим социјалистима не допусте одлазак у Стокхолм и учешће на конференцијн. Најновији пред лог за мпр долази пак од папе, за кога сс зна да је нарочито близак аустриским званнчним круговима, те се и за ње

рима п погодоама, алн јс осно вни тон: без ..анексија” н накнада. Да Аустрија заједно са католицима. нз Немачкс обиграва око папе, не би ли његовом помону испросила мнр. зна се веп поодавно. Није само увек било јаено да ли и колпко суделује у томе и званична Не-

дишта, и поред тога што зна чи велико попушгање од стра не Централних Сила, према ономе што су оне некад мислиле и говорпле. Д.абогме да би се оне, у случају преговора, чиниле невеште да предлог до лази с њиховнм знањем п покушале ценкање. али је нише него нзвесно да би Аустроугарска пристала иа све што он садржи. Нама је у сваком случају данас лако да мирно слушамо п читамо све могуће разговоре о мпру. јер тачно знамо шта нам он мора донети. После из

ГОДИНА 7.

мсђу Кние н Немачке значн ј на и Америке нису срдачни, и

за сад огромни материЈални и велики морални губитак за Не мачку, а даље последице показаве будувност. Долазак нарочите јапанске мисије у Америку има много већп знач.ај но што на први по глед цзгледа, јер се стално ве-

ровало да односн измсђу Јапа- ! односи.

Немачка је чак имала неурачунљиву идеју да Јапан подстакне протнв Амсрике. Дола зак јапанске мисије потврђује међутнм ионово да је немачко веровање било неосновано и ш између Америке и Јапана аладају срдачни савезнички

Из Српства и Југословенства

Г. Пашић и Лојд Џорџ. “Српско Друштио Велике Британијје", чији су чланови најугледни ји енглески полптичари и нови нари, давало је у' Лондону ручак у част Српскога Минпстра Пред јава Дојда Џорџа., енглеског јседннка г. Николе Пашића, на

Министра Председника и Лорд Роберта Сесила. енглеског Мн нистра Блокаде, јасно је као дан да мир има донети слободу целонупном нашем народу. Лорд Роберт Сесил дао је своју изјаву у Енглеском Парламенту, и то говорећп у име Ен глеске Владе. Пошто је изјавио да је клевета говорити да је Енглеска млака црема Србпји. он је рекао: „НЈто се тиче Алзаса п Лорене, Французи имају да у том погледу кажу шта желе. а. Енглеска има да потпомаже Фраицузе у оно че што желе. .1а неиу да реџам све наше савезнике има их доста — али ћемо сс тога иачела држати код свих, а нарочито код Србије.”. Те речи Лорд Роберт Сеспл изговорио је 24 јула, а споразум измеџу Ппе.дседнпка Српске Владе г. Пашића м Председни ка Југословенског Одбора г. Трумбниа био је потписан веи 20 јула; значп да Енглеска ја вно и званпчно узима на себе обавезу да нотпомаже тај споразум.ЛТом истом прпликом

ком, он Је сматрао да му је дужност да за време рата и зло и до бро дели с војском. На чело санитета Министарства Уиутрашљих Дела дошао је дЛкле човек, који то одлнкован,е потпуно заслужује, и својим личним радом ч својим имеиом. Ради браће Словенаца помињемо ј‘ош да је словеначког

Трећа Впдовданска Чета. Пре еколико дана отпутовала је и Трећа Видовданска Чета, срдач

коме је један од гостију био н Лсјд Џорџ, Министар Председиик Велмке Британије. Том при ‘ доктор Рибникар лпком Лојд Џорџ је изговорио 1 порекла. зкачајне речи о вредаости и бу дућности нашега парода. Ми у данашп.ем Недељном Прегледу додирујемо важиост тих речи V, , | но испраћена из Цанстауна Па ногледу иашег пародног уЈеди- „ 1 ’ Ј 1им сазна.мо имена ових јунака њења, а опде ианодимо само онаЈ 1 ј део његова говора којп садржи хвалу нашега честитога народа. “Ја иерујем у народ који уме да пепа о своме поразу. Србија је певала кроз векове, ие о побе ди. пећ о поразу којн ју је утопио у варварство. Србија је се увек надала, н сад долазн њен

ми ћемо их п1тампати у листу. Братски "Американски Србобран’ већ објављује поклич за стварање Четврте Видовданске Чете. Зрннска чета срећно приспела. "Хрватски Свијет” саопштио је пре неколнко дана ову радосну ,. вест: дзн оорачунавања. Народ којп : псва о своме поразу. бесмртан Зрпњска чета сретно приспјела је. Част Велшсе Британије за-ј у Европу. хтева да Србија буде слободна. | Из канцеларије пуковника М. Србија и Белгија су чувари Прпбићевића, у мјесту, примамо капија, и храбро су их бранили. угодну вијест о нашој усташкој Српске групе ннкад нису малак чети “Зрињски”, кој‘у овнме обсале; оне п данас чуваЈ‘у капнју. |јављујемо свн.м нашим пријатеЕнглеска још једном пружа Ср- љима. Гласи она како слиједи: бнји руку прнјатељства. Мп ће- “У стању смо пзвјестпти Вас, мо заједно воднти рат до кра- | да су први усташе чете “Зрињ-

јв. То је рекао Лојд Џорџ, Мини стар Прсдссдипк Велике Брита ннје. (Вндп Недељни Преглед.)

иом истом гледишту на коме је стајала п у своме одговору па иоту Председника Внлсо-

га може узетн да у главноме А а 11 Р атна оштета коју су Сапредстапља гледиште Централ везници увек нзглашавалп.

мачка. Судећи међутим .по ј на. А она је онда рекла, наглавним одредбама папиног ставио је Лорд Сесил, „да има предлога. како су за сад об- да ослободи словенске народе јављене, Немачка стојн иза | поред других, које угњетаватога иредлога, заједно са Ау- ју и којима владају други настријом, јер се у њему врава-^ј ј одп од којих онн желе да буње одузетих колонија изрском тражи за Немачву, а исто се ако изреком одбацује накна-

них Сила и да је од њих потекао. 1шо што се види, од зимушњег отвореног предлога кајзсјјовог за мир на овамо. Немачка и њени савезницн ненрсстано покушавају разним отвореним н подземним путевнма да дођу до мира. што је најбољи доказ да им је неопходно потребан. Вазуме се, и Немачка и њени савезници при том су увек брижљиво кри ли своје услове мира. поступајући сасвим'супротно Савез ницима., који су отворено изнели своје гледиште. Али је у последње време ипак падало у очп да Централне Силе непрестано наглашавају да рат вцде само ради одбране. Правил но схваћене, те нзјаве могу у стварн значити само једно: да Централне Силе нншта дру го не траже до то да им се не

Ма колико да се такав предлог не можег примити, он је нпак доказ о великом попушта њу Централних Сила: јер оне су те које су пошле у освајањо п које су то после првих ус пеха п признале. Кад Немачка и Аустрија, поред свих својих освајачких прохтева и по сле свих великих жртава што су их поднеле у овом рату, пристају јда |из рата изиђу празних шака, значи да је до горело до ноката. Тек се сад могу разумети речи Лојда Џор џа, пзговорене прилнком прославе трогодишњпце овога рата, д>а. су Савезнпцн ближе остварењу свога цпља но што ико слути, било у савезничким било у непријатељским земља ма. У сваком случају, папин предлог о миру мопн ће се правилно оценнти тек кад бу-

Нов посланнк у Петрограду. Лорд Рооерт Сесил изјавпо је з а цосланика у Петрограду пода Енглеска В.ша.да стоји на о- ј стављен је/Др. Миханло Гавриловић иаш досадашњн посланик прн Ватикаиу. Г. Гавриловић, који је један од иаших најистак нутијнх паучиика, врло добро позиаје прилике у Русији, јер I је провео дуже време у Петро- Ј граду н Москви, скупљајући гра I ћу за своје моиументално псторнско дело “Мнлош Обреновнћ.’ Досадањн посланик у Петрограду, Др. Мироелав Спалајковић постављен је за посланика у 'Љму. Он ће по свој прилици

ду слооодни. Ове речи изговорпо је Лорд Роберт Сесил у непосредној вбзи са југословенским питањем. јер га је је- бпти наш посланик и прп Вати кану (папин двор) и прн Квири на.ту (краљев двор), јер смо до сад имали у Риму два посланика. дира у границе које су имале де познат његов тачан текст. пре овога- рата. И, за дивно чу, ц 3 овога што се за сад зна ја-

дан посланик запнтао о гледишту Енглеске Владе на то питање. Према томе, слобода свих Срба, Хрвата и Словенаца има за поузданог заточника Велику Британпју. Тек после горње изјаве Лорда. Робер та Сесила у Енглеском Парламенту могу Л правилно разуметн н речи Лојда Џорџа, пзговорене 8-ог овог месеца на ручку који је у част г. Пашића да.вало „Српско Друштво Вслике Британије”. Јср реченица: „Србија је се увек надада. а сад долази дан њеног обрачунавања” може нмати само овај смисао: Србија је се увек надала. а сад долази дан кад ће њене наде бити остварене. Цео свет међутим зна да је вајкадашња нада и жсља Србије била не да остане онаква каква је била пре овога рата, већ да ослободи н ујединн цео наш народ. Најзад је н Кина објавнла рат Немачкој. Ратио стање из

ски . што ју предводе, Манце Адамић и Поповић, сретно при спјеле у Европу, на путу за Ј'уго словенски логор. Молимо Вас, да о томе извјес тите све пријатеље нашег народ ног устанка.” Ми тој' замолби радосно удовољавамо. увјерени, да ће горња вијест једнаким одушевљењем бити поздрављена по свпм искре ннм пријатељима наше народне борбе.” Ми ову вест такође саопштава мо са пајвећнм задовољством. Видовдански Дарак. Одбор у Чисхолму, Мин., упутио је Глав ном Одбору на име Видовданског Дарка своту од $727.85. После Со. Чикага и Фарела ово је до сад Највећи Вндовдански Да рак, и с њнм целокупна свота, ко ја је још трећег августа прелази ла $7,500, достиже близу $9,000. Овај је Дарак стигао прекЈуче

Једно заслужено одлпковање. а намењен Ј е избеглицама из Ли Службеие “Српске Новине” од I Ке 11 Грбаве, п Војводине. 20 јуна доносе указ, којим се за Зашто су “правашн.” Под тнм пасловом доноси Фарелски “На род” ово важно саопштење: Велики јс број данас такових,

ннспектора Санитетског Одел,ења Мннистарсгва Унутрашњих Дела поставља Др. Слободаи

Рибникар. Др. Рибиикар уживао ко ј и Се заК лањају за правашку је врло леп глас јсш као лекар странку, велећи, да хоће да оста општ. београдске, и то не само Н у и на д ал>е пјерни своме начекао практичан лекар, него и као Л у писац. Његови чланци о чувању ј Код овакових највећма се при здравља, објављени у београд- мјећује да и даље. усљед туђииској ‘Полнтици’, привукли су ског одгоја, мрзе своју браћу на се пажњу од самога почетка Србе и баш противно програму и велики успех који је “Полити- Ј покојног-Анте Старчевића наги ка" постигла у српској штампи ' Њ у у 3 Аустрију. долазно је добрим делом од ње* | ц такове ми данас завемо “Ау гове сарадње. У току ратова, док етријанцима”. тор Рибникар био је иепрестано ј Међутим, данас ствари у Хрвојнн лекар. н то махом на теш- ватској стоје друкчије. Досадаш ким дужностнма. Р^ао и његов . ња Странка Права приступила старији брат, покојни Влади- ј е са Србима у заједницу н данас

слав Рггбникар, власник “Полптике”, који је, славно погинуо на Мачковом Камену заједно са својнм најмлађим братом Дар-

се коалициона странка зове: Сриско-Правашка Странка.

(Наставак на 4-ој страни.)