Srbobran

Страна 4

“СРБОБРАН"

БроЈ 409

ДНЕВНИКОВИ НАПАДИ НА МЕНЕ И НА МОЈ РАД. Наставак са 1-ве стране. Наше јунаке, радннне и сељаке, свуда по варошима где одлазе, испрака и Америчко гра!»анство, војне музике, па и војници и официри Амерички. Они носе са собом и Америчке заставе, које се свечано дочекују доле од Србије. Где је ту тајност и анархизам? Тврђење да је мој рад, и остварење нове Народне Одбране овде, тајни и анар* хистички, пошто аустријсног посланства нема овде, могло би да потекне само из Бугарског и из таЈних нругова Немачких и Аустријских. Но слабо то вреди. ЗНА СЕ ТАМО ГДЕ ТРЕБА, И ОВДЕ, ЗА СВЕТЛИ ОБРАЗ СРБИЈЕ И ЊЕНИХ ЧИНОВНИКА, А ПРАТИ СЕ ДОБРО И МОЈ РАД И ПИСАЊЕ РАЗНИХ НАШИХ НОВИНА. 5. Тврђење, да сам се одметнуо од Србије, неистина је и нелогично Је, такође. 0 свему што радим извештавам у напред па се зна тамо тде треба добро мој рад овде. Писање, да сам сакупио око себе „најгори олош из Европе и Америке”, ево како изгледа: из Европе су око мене г. Тривунац, научењак са Универзитета Београдског, опште вољена личност у Србији; јунаци, моји ратни другови, рањени официри Јовановик, Јоксимовик и Перуновик, па Душан Богдановић и Нинола Ј>оновин, познати добро у СрбиЈи. Сви су дошли овамо са знањем оних који треба да знаЈу за то. Уз то, природно је, дружим се са Послаником и Секретаром Посланства и осталим особљем у њему. МарЈановин ми је стари друг из борбе у Европи, нога сам овде затекао као заступника Лондонског Одбора, споразумног у свему са Владом. Из Америке сакупио сам око себе многе и многе прве људе у народу, из разних Друштава и Савеза, а на првом месту раднине наше и сељаке, који у хиљадама одлазе на наш фронт, да ме тамо сачекају за битке и борбе. То је моје друштво, коЈе Дневник назива „олошем”. НАРОД ЈЕ ТУ, ПА ћЕ ПРЕСУДИТИ И ТЕ ДНЕВНИКОВЕ РЕЧИ. 6. Што се тиче дефицита у Србобрану, то Дневник нека расправи са Управом Савеза, коЈа не му дати заслужени одговор. Лист „Американски Србобран" сигурно стаје скупо. Он може да донесе материјалну штету чланству. Но морална корист од тога је огромна. Он пише дан на дан за кретање на фроит чиме чини велике услуге Српству, СрбиЈи и Америци. РОДОЉУБИВИ ЧЛАНОВИ САВЕЗА СРБОБРАНА, КАО И ОНИ СЛОГЕ, КОЈИ ДАЈУ ТОЛИКИ НОВАЦ У КОРИСТ СРПСТВА, ПЛАТИћЕ ВЕСЕЛО СВОЈЕ ЛИСТОВЕ КОЈИ ИМ СТВАРАЈУ СВОЈИМ РАДОМ ПРИЗНАЊЕ ЦЕЛОГА СРПСТВА И СРБИЈЕ. 7. Ја сам говорио са првацима Слоге, говорим и даље, увек о томе да се не дају завести ни од кога. Знам да се мисли да иза Дневника стоји званична Србија, Слога и Пупин. Говорио сам им увек да Дневник ниЈе ни орган Србије, ни орган Слоге, ни орган Пупина. Нисам ја задобио два управника Слоге, него Је све њих задобила широка народна дужност ноЈу сам им донео. Она Је у томе, да се сложимо сви. Да одбацимо личне ствари, а видимо само опште. И да сви заједно радимо данас оно што ради Америка. Да шаљемо војнике у Европу и новац за борбу против Немаца и других непријатеља Слободе. То су сви управници прихватили, а и цео народ. Сви смо се, дакле, уЈединили и сретни смо због тога. Само Је Дневник на страни, несретан због те слоге; јср је због њс изгубио своју моћ. За то и удара да Је растури, позивајуии народ у борбу за свој ..Кајмак-Чалан” на коме стоје Србијанци, од коЈих ни Један не лође у Србију на фронт, а овде им Је наЈглавниЈи посао да укрсте мач са мном, који донох ради ојачања тога фронта — и за своЈу „Царску Задужбину" — без печата српских царева и молитве српског народа у њоЈ, а са пером које лише чланке о нашем овдашњем раду, исте као ФридЈунгови. 8. Што се тиче позивања у борбу народа ,,за Пупина", коме је „забодсн нож у срце” од мене, и који је „спасио” Пашина сви ке се паметни томе насмејати, а наЈвише Пупин и Пашик. Гледиште које Дневник износи том приликом потпуно Је друго него моЈе. Дневник види у ЈедноЈ особи Српство. Не делим то мишљење. Ми у Србији и Европи личности никада не правимо идолом као што то чини Дневник. Мишљење наше је, онај кога треба дизати у небеса, Јер је наЈзаслужниЈи и најпотребнији, Јесте сељак и радник наш, а никако ми господа. Велики људи долазе и пролазе, а само народ Је вечан. Ми господа и прваци само смо слуге народне. Заслужни људи поштују се, али нису никада Богови. Само у НемачкоЈ направише од Виљема Бога. По мом мишљењу, наш Је сељак и радник, свуда па и овде у Америци, учинио наЈвише. Жртва радника коЈи даје овде новац на све стране за Срп ске ствари, и још иде да погине, века је од жртве свакога нас господе. Ако ми радимо да народ чини своЈу дужност. мк нспуњавамо само дужност вока и учитеља народних. Пупин зна сам све ово и смеЈане се Дневнику, коЈи га назва полу-Богом, а насме Јаке се и Пашин кому, поред свих његових великих заслуга, у демократскоЈ СрбиЈи Још нико не написа: ,,да љуби стопу коЈом иде". Дневник Је чудан демократа, као и онаЈ његов приЈатељ из Питсбурга, коЈи мене, са оваким моЈим схватањем, назва „српсним Јункером”. Код Дневника је Једна личност Бог, за то он и зове своје писање разговором са Богом, јер види тога бога у с.војоЈ личности. Код мене Је личност слуга опште ствари. а Бог Је само правда, а правда Је, да Је највеки човек ситан према величини народа. Тако мисли цела демократска СрбиЈа. Днев,.ик, са своЈим повиком: „На ноге за Пупина”, прави се смешаи, а штети много и угледу тога првака народног, који се споразумео са мном у томе што радимо па мора да му Је неугодно ово прављење Богом Српске Америке, у данашњем времену, када се свуда диже колективност, а личности потчињаЈу целини. Зашто је г. Пупин дао оставку, види се из његових изјава. Дневник се вара ако мисли, да углед и слава долази Пупину због његовог писања о њему. Он има своје име због сво а рада, као научењака у изумима, и због свега оног што је и колико Је учинио за свој народ. ТО СВЕ НИЈЕ УМАЊЕНО ТИМЕ. ШТО ЈЕ ОН САДА ОДСТУПИО, ОДОБРАВАЈУћИ, КАКО СЕ ВИДИ ИЗ ЊЕГОВЕ ИЗЈАВЕ, РАД НАРОДНЕ ОДБРАНЕ, А НАРОЧИТО МОЈЕ МИСИЈЕ. ДРУКЧИЈЕ И НЕ МОЖЕ БИТИ, КАДА Ј Е ОН ГЕНЕРАЛНИ КОНСУЛ КРАЉЕВИНЕ СГБИЈЕ И Ј ЕДАН ОД ПРВАКА НАРОДА ОВДЕ. ОН ЈЕ УЧИНИО ОНО. ШТО СМО НАШЛИ ДА ЈЕ КОРИСНО ПО ПОСАО НАРОДНЕ ОДБРАНЕ И ПО ОСТАЛЕ ПОСЛОВЕ, СА КОЈИМА СЕ ОН САДА ЗАНИМА. Све писање Дневниково, да унесе у томе правцу забуну у народ, потпуно је узалудно. Бистри наш народ могао Је Дневник забуњиватн до сада, само за то, што Је био сам ту да му говори. Данас када народ и друге гласове слуша, Дневникова страховлада у Америци завршена Је. 9. Грдње коЈе сипа Дневник на мене добро ми долазе, па нека само продужи. Његове интерпелације, које упукује у Европу, само доказују тамо да Је Дневник штетан послу народном. У Србији знају добро мене, а зна ме и народ овде. Стојим Ја у борби народноЈ, не мењајуки уверења као „Кајманчалански орлови", него има Јуии увек оно које и данас, а због кога су моји пријатељи и рођаци ишли на вешала за народне ствари, а ја лично пет година провео у куршумима за СрбиЈу, па ћу поћи одавде опет у куршуме, док ће „КаЈмакчалански орлови” и даље чувати своЈа топла гнезда у ЊуЈорку. Познат је моЈ прошли и данашњи рад. Сви знаЈу у Европи и овде, ДА СУ МЕ ДО САДА НАПАДАЛИ УВЕК САМО И ЈЕДИНО ЛИСТОВИ БЕЧА И ПЕШТЕ И НЕМАЧКИ. ОВДЕ У АМЕРИЦИ НАПАДАЈУ МЕ САМО ТРОВИЛАШКИ АУСТРИЈАЧКИ И ДНЕВНИК „ЦАРСКА ЗАДУЖБИНА СРПСКА.” Неца само настави. Ништа неке боље показати СрбиЈи, и народу овде из Аустрм|е, ноји ме познају добро, нанав Је лист Дневник. Сви ке видети како Је неопходно потребно одбити дакао његово писање од народа као најштетније интерсима Српским. Ја овде отворено кажем да је потребно. И говорину и даље свуда и свима. На род то веи увица и све ке још бољс. Све слатке речи Дневникове неке му помоки. Ни цитирање Јеванћеља, ни отворена писма, ни интерпелације ни „љубљење стопа г. Пашику”. Цео тај старински начин писања не вреди данас. Овде му се свет век смеје, а у Европи смо од давна напустили тај начин из доба пре двадесет година. Ми тражимо данас сви здраву реч, мисао логичну, искреност и отвореност, исти| г | Г ‘. *» / ч * ч ч V) ' VN. ^ у уо , I о*

ну. Богоракење и грдње ниеу данае никанаа факат у полемици, а играње еа иотином искључује оне који то чине из друштва. Све Је то заједно рад против интереса Србије и Српства. а и Америке коЈа је пошла у бој и за слободу наше демокрациЈе. Зато такав његов рад нема ни успеха. Свесни управници Слоге и Србобрана, и паметни народ у Савезима, не даду се збунити, него остају на славном путу свога уЈедињења у Народној Одбрани, којим иду данас, на част и иорист своју, Србије и Америке. А Дневнин остаЈе, као што је био и до сада, немокан да овај напредак спречи. Сва његова погрешка је у томе што је мислио, да је он све, и да без његовога пасоша нема пута из Србије у народ овде, и одавде тамо. То Је срушено. Ја сам више син овога народа него „КаЈмакчалански орлови", а и више син СрбиЈе него они. Да су они прави синови Србије били би одавно на фронту. Што су новинари, и имају породице, не смета. Имао је и покојни Рибиникар породицу и велики лист „Политику”, па је отишао са братом на фроит и погинуо за СрбиЈу. Да су синови овога народа овде, из несретне АустриЈе, они би мени помагали, његовом сину, а не би сметали, да га водим, да врши своју дужност, носеки барјаке своје Америчке и Српске на Солун. Нисам Херострат ја, јер за паљење храмова Српских не даје Србија Звезду Карађорђвву са Мачевима. Херострат је Диевник, само с том разликом, што је преслаб да запали храм Српсни који овде створисмо. То кажем отворено Дневнину, и слободно, и није потребно да скинем мундир за то и кокарду са свог поносног официрског чела — коју он у стилу „љубљења стопа Пашику” назива „иконом”. Баш у униформи, под том конардом, то му кажем, вршеки своју дужност на коју сам овамо послат, за то баш што се зна, да страха не познајем, а да умем владати, не само мачем него и пером. М II Л А Н ПРНБИћЕВ И ћ.

ли јачи од свих разорних сила." Алп је за нас од највеће важности порука коју Др. Јамбришак упућује браћн у Амернци и која гласи: То што се је одиграло у Корпусу треба да буде добра школа и нашој браћи у Америци. Нека буду спремни на све интрпге аустријске агитације. Једна је од главннх карактеристика Аустрнје, да она никада пасивно не посматра развптак онога што јој је је неугодно, Еећ се активно оупроставља у намјерп да такву акцију ослаби илп уништи или Ч1ак искорпсти у своју корист. Скупљање добровољаца аустријских поданика за Аустрију је смртни ударац. Тежи од изгубљене битке, тежи од пораза, јер и послије њега може да држава остане маЉар и ослабљена. Тежн од пораза због тога, што добровољци, пз Аустрије а протпв н>е, обарају њено право на егзистен цију. Увјеренн смо да аустриј-

ска агитација у Русији н у Аме рпци неће мировати, иего још подвострученом снлом радитп, но ми се внше никога не бојимо, јер су наши добровољци заиста дорасли свима навалама. Нашој браћи у Америцн савјетујемо, да врло добро пазе кога примају у своје редове, да пм се не завуче међу људе каква шугава овца у намјери да окужи душу нашег народа. Боље да их је мање али ваљаних, него много а помјешаних са кукољем. „Јадран” још излази. Посхе взвесис паузс, „Јадран” нам опет дохази. Дли како се ов увек љутн на нас кад га чвтамо. решпли смо да га у будуне следујуки добром прнмеру осталпх његових „чпталаца”, остављамо пеотворен. С. Дневник осуђен на збору. Иа велпком збору Српске Народне Одбрапе од 18 овог месеца у Њујорку јсдногласио је осуђен С. Дисвннк (вид. извештај са збора). Исто тако осуђеп је С. Дпевипк н од страпе Меског Одбора Српске Народне Одбраеп у Со. Чикагу, на седници од 17-ог овог мссеца.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Из Српства и Југословенства

(Наставак са г-ве стране.)

јср га научише, да Ју мрзи впше пего крвника овог, да ју мрзи више него најл.ућег мепријатеља свог. Опако је било још до пред недавио. Скроз другачије је„ међу тим, данас. II наши аустрпјаци данас измијеннше кабаницу. Да иас хоћеш нећеш н оип морају да долазе до увјерења, да је управо протикно спе оно, што су им казппалн шлховн учитељи и на што су пх нутпли њиховп ло шн савјетници. Они данас увиђају, да је управо Аустрпја-Мађарија заједно са својпм ћесаро.м она, до које ннтко ништа пе држн н за коју ннтко пе пита, а да се Србију, не само пнга, пе го да је данас она внше упажена мо прпје. Поздрав г.г. Пашпћу п Трумбпћу. Ма великом збору Месног Пдбора Српске Народне Одбра не у ЊујоЈжу, одржаном 18-ог опог месеца, после говора г Ми лана Марјановнћа, члана Југословенског Одбора у Лондону и 111е<1>а Југословен. Канце.гарпје у Вашингтону, а иа предлог г. Завише Стојановића, потпредседника Месиог Одбора, решено је једногласно да се упутн поздрав потпмсппцпма Крфске Декларације, г. Ннколи Пашнћу, Председиику Српске Владе, п г. Др. А. Трумбићу, Председтшку Југословсиског Одбора у Лондоиу. п 'здрапу је изражена захвалност збора на повољпом решеп.у пнтања о заједнпчкој држави Срба, Хрвата н Словенаца н његова готовост да поднесе све погребне жртве докле год се не из врши н последња тачка постигнутог споразума. Доношењу ове одлуке био је присутан н леп број браће Хрва та и Словенаца. Одлпковање Бптољског Начел нпка. С.тужбене "Српске Новпне” од 22. јуна, доносе указ, којим се г, Мнлорад Јовановић, досадањи начелннк окрхта битољског, поставља за ннспектора у Миинстарству Унутрашњпх Дела. Г. Јовановић је као битољски начелиик стекао врло , леп глае још за време мира. Али Ј је његова права вредност избила тек у току овога рата. У доба кад I су се над Битоље.м распрскава-1н пепријатељски шрапнели и кад је Цеђ свет био нзгубио сваку наду, ои је сачувао сву своју присебност п тиме знатно помогао славном браииоц)' Битоља, пуковнику Васпћу. Све од понов пог ослобођења Битоља па до сад он је опет своју начелничку дужност вршио на опште задовољство, ма да је она била све друго само не лака п безопасна. Као што се види, г. Јовановић је потпуно заслужно да дође на чело Мннистарства Унутрашњих Дела. Ои је уједно одликован и орденом Св. Саве о врату. Ка сједпњењу Савеза. "Американски Србобран”, оргаи братскога Савеза Србобрана, мстпче да му је између осталога идеал н циљ, “да ради дан и ноћ за ко рист н напредак Српске Народ не Одбране, наших савеза (“Сло ге п "СЈЈбобрана") п сваке пош

тепе српске установе.” Као што се внди, орган Савеза “Србобрана” не прави |>азлику између "Слоге” п “Србобрана”, кад је у пптању да се ради за њпхову корисг н напредак, и то му служн на част. Алн “Американски Србобран” није такав само па речи, него н на делу. Он подјед нако познва Србе па уппс и у “Слогу” и у “Србобран”, називајући оба савеза, као и Српску Народиу Одбрану, срцоким црквама. Ово је најбољн доказ да се и у Савезу "СЈзбсЈбрану” пскрено желн сједињенјс Савеза. “Братскп појздрав”. Под том шифром добио је Главнн Одбор Српске НароднсЈ Одбракс прплог од двеста долара, од једнога »еп гсродаг,; -Сатт ФраицнсДобе упутмице од по 100 долацд, н писмо у коме су послате носе гместо нмеиа пошиљаочевог само речп: братскп поздрав. Племеннтом приложиику пека је ердачиа хвала! Видовдански Дарак. Као што показује даиашњи преглед на трећој страни, Вндовданскн Да рак ушао је већ у десету хпљаДУ. Прилозн сталио долазе п да ље. Сад је почела и њујоршка колоннја да узпча учешће у ску пл.ању Видовдаиског Дарка, и сва је прилика да ће Њујоршки Срби, као н увек, заузети вндно место међу прилагачима. “Корпус је сачуван”. Под тим насловом доноси одески "Словенскн Југ” уводни члапак Дра Миливоја Јамбришака, члана Југословенског Одбора, из кога се впдн да је корпус југословеп скпх добровољаца у Руснјн био нзложен великим искушењнма за време ровења у руској војсцн, али да им није подлегао. “Обећавалп су им биљете (слободу у Русији), 4—5 рубаља плате на дан, да неће требати да гину у борби иа бојинм поља нама н т. д. Русп дезеЈЈТнрн им лрнповиједају, да се Русн више нећс да бију, да ће Аустрија ос тати, добровољцп да се неће смје ти враћати кућама п т. д. а одговор им је био; "Ми остајемо да се боримо, дзјзко затреба и по гапсмо за с.ичбоду свог лаподб, )е]) се не желимо враћати као ро бовн п јер ми вјерујемо у успј'ех. Ми гачио знамо што желимо, што II:.с чека, ријешилл смо се, за борбу н код тога остшемо!” Доктор Јамбришак опако судн о нашим добровољцима из југословенског корпуса: Повлачећи паЈЈалелу између руских и наших маса долазимО ДО закључка, да наш народ слободу правнлно схваћа, јер он, уважујућн своја права, зл.ч и своје дужности, које честито ис пуњава. Факат што је један дно ! чпак клонуо сувнше нас не забрињује, јер су нанадаји били силно концентрнсани, са многих страна, а тај је елемеиат п био нешто мање просвјећеп и отпоран. „Лногн се већ из њих враћају, а увјерен сам да ће мно ги јонЈ доћи посрамљени свјеглнм примјером ониХ, који су бн

Прошла недеља била је нео бично повољна по Савезнике. Борба је непрестано беснела и на енглеском и на француском фроиту, развијајукн се стално у корист Савезника, и поред свих очајних немачких противнапада. док најзад иије дошло до сасвим осетних успеха. Борбе ограничене у почетку на поједине делове фрон та — енглеско-француска офапзнва у Фландрнји (Фландерсу), енглеска офанзива код Лана (Ленса), францускп напади код Ст. Кантена, Шмен де Дама. и Вердена — развиле су се ностепено у једну огромну офанзпву на цолом западном фронту. За сад је најкруп нији резултат те офанзиве усН^.рдена., где гу Ф.ран цузи пробмли страховите иемачке линије на фронту од 11 миља н задржали освојено земљпште у пркос свих бесних протпвнапада од стране трупа немачког престолопаследннка. 0 размехама борбе сведочи најбоље број немачкнх заробљеника: Ф])анцузи су наимр заробили око 5000 Немаца. Алн су и енглески успеси у сектору Ппра п код Лана достојни сваког поштовања: нај нријатнија је страна тих успе ха у томе што су онп утврдили немачку изнуреност. При заузену виса 70 код Лана утврдилп су наиме Канарани ,да имају посла са немачкмм војницимакоји су требали да ету пе у војску тек 1919 године, а било нх је п од 17 година и ма ње. Деца се свакако ие узима' ју у војску без велике невоље. II онда је више него вероватна веет да су Немцн почели нагло пребациватп своје трупе са руског фропта, на запад ни. Да- бп се правилно разумео папин нредлог за мир треба. поред тпх чињеница, пмати на уму и једну важну изјаву Лојда Џорџа у Доњем Дому. из које се види да је нораз немачке подморске акције веки но што су всровали и највекп оптимисти. Док је у априлу број потопљених тона пзносио 560.000. у јуну п августу ни1 с достизае пи 200.000. дакле је спао на једну трепину. Уз то је граџење лаџа на страни Савезника. захваљујуни наро чито сарадњн Амернке. много веће него раније. И најзатуца нијем Немцу мора према томе дднас бити јасно да је сва немачка нада у подморнице осу ђена- неповратно на смрт. Пе за месец илв три месеца, као што су говорили у почетку, пе го ни за три године не би Нем

ци подморницама могли изну дити мир. Борбама. на суву још мање. И онда је сасвпм природно што су се у Немачкој чули гласови који одобравају папин поступак. Код Савезника је папин пред лог. из истих разлога из којих га ЏЈемци прихвапају, дочекан хладно и равнодушно. Сигурни у своју победу, Савезни ци не могу пристати па преговоре са Немачком докле год се она сматра победиоцем. 0ни не могу пристати тим пре, што еу аустриске нсвољс. које су и биле главнн повод за папин предлог, данас веће него икад, јер је уза све остало дошла и једна снажна талијанска офанзива у правцу Трст 0 сразмерама те офанзпве онет даје најбољу слику број ау стриских заробљеника, који је до понедељпнка у вече већ износио 10.103 и 243 офнцира. Значи дакле да ће п Аустријанци морати да повлаче своје трупе са руског фронта. да би се могли држати према Талијанима. На тај начнн велика п успешна офанзнва на. целокупном западном п на талијанском фронту има, поред свога стратегиског значаја. још п ту добру страну што ће знатно помоћи Русима. Руси се и нначе све више прибирају н по казују све више отпорне снаге. али не им ипак унутрашње среџивање бити много лакше кад престане немачко-аустри 'ск.и притисак на њпхов фронт. У сваком случају, они се ни мало не одушевљавају за папин предлог о миру, а то најбоље доказује њнхову верх у коначну нобеду. И кад су Са ■ везници тако озбиљно прикље штили Немачку и њене савез- ј нике у тренутку, ка-д се Руси'а тек почиње опорављати г кад је Америка тек ночела слати своје трупе па фронт. ла ко је погодити шта ће бити но сле неколико месецн. кад п Ру сија буде оиорављена и Америка уџе у рат са свом својоч снагом. Усред ових крупннх и судбоноснпх догаџаја избио је и један шаљнвн моменат: Аустроугарска је напме протествовала. у Пскингу поводом објављеиог ратног стања, налазећи да кинеска објава рата Централним Силама није законита н уставна! Ко би ми слио да јс то она иста Аустроугарска коју свп тако добро знамо. Ваљда јс мпслила: Кина је далеко. Кннези је не зна ју. по се пеће емејати кад баш она протествује против рата

у име — уставности и ваконитости. Али то је судбина свих плиткоумних насртљиваца да са временом постају смешни. Аустрији сад само треба још и једна савезничка офанзива на Балкану, која је, узгред речено, врло всроватна у вези са данашњом војничком смтуацијом, па да онда почнс протествовати на свес тране због отвореног гроба који зјапи пред њом, и који је сама себи нскопала. Да би чаша била иуна, дошао је и пад маџарског кабинета: Тисин следбеник Естерхази отишао је за Тиеом, а на његово место доша-о је познати реакционар Векерле.

13ВЕВТЛЈ СЛ ЗБОРД

МЕСНОГ ОДБОРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У ЊУЈОРКУ

На великом збору Српске На родне Одбране за град Њујорк, одржаном г8-ог авг. ове годиие, У присуству лепог броја браће Хрвата и Словенаца, а на предлог г. Џоке Антоповића, председ ника Друштва “Словенски Југ” Бр. 150 СССС. одлучеио је једно гласно: Да се осудп Српски Дневник: ј) Стога што се држн непрпја тељски прсма Српској Народној Одбрани, тој нашоЈ' најважнијој културно-нацпоиалној устаиовм, пазивајући Ј'е, попут Настнћа и другпх злогласних непријатеља пашега народа, анархпстичким удружењем, а исправан рад у њој аиархистнчким радом; 2) Стога што се држп неприја тељскн паспрам исправпога, пре данога и важнога националпога рада г. Милана ГГрпбићевпћа и његове мнсије. Овај збор бпо је у истн мах јед на потпуно успела манпфестаци ја југословенскога братства. Глав ии говорннцп, г.г. Мшган АЈарЈа новић од стране Хрвата, Милан ЈГрибићевић од страпе Ср)1ра Руде Трошт од стране Слов^» наца, саслушаин, су са највећом лажњолг, често прекпданп бурним пљескањем. Збор је зачпнн ла једна лепа кита хрватских п словеначкпх добровољаца, којн с) г такође одушевљено поздрављени. Међу њима је бно п млађи брат г. Рудолфа Трошта, Сла вко Трошт. — На предлог потнредседника Месног Одбора г. Завнше Стојановића збор је јед логласно одлучио да се телеграф ски поздраве потппснпци Крфске Деклараццје г. г. Пашић и Др. Трумбић. — Њујоршкп Ср ои доказали су и овом приликом да потпуно заслужују леп глас који ужпвају у Српству.

ПОСВЕТА БАРЈАКА.

Српско Д. Д. “Сп. ђурађ” бр. Л58, СССС. у Пндианаполису, Инд., посветиће своје друштвене заставе, српску п амернканску у недељу 2. септ. о. г. Свечаност ће се приредитп у иајбољем ре ду колико буде могуће од страие нашег друштва. Очекујемо снгурну поејету од ближљих срп ских и словенскпх друштава. После посвећеља застава поворка ће кренути од цркве кроз иај лепше дијелове овога дпвног мјеста до споменика ђе ће сва поворка бпти слпкана под заста вама. Послије ће се кренути у дворану ђе ће бнти приређен лијеп банкет са игранком и забавом. Умољавају се сва браћа Србн Хрватн н Словенцн нз мјеста и околице да у што већем броју посЈ'ете ову заједничку свечапост. За Српско Д.Д. “Св. ђурађ” бр. 258. СССС. у ЈТндианаполнсу, Инд. ђуро Цвнјановпћ. тајнпк. СРПСНА НАР. ОДБРАНА Моле се прилагачи да новац за Срп. Нар. Одбрану у Америци шаљу само чеком или упутницом, и да увек адресују само овако: Зегђјап МаНопа1 ЈЗсЈепае Беа^ие о{ Атепса, 443 ЈУ- 23 8». Иеш Уогк, N. V.