Srce i duša Evrope : prilog za istoriju prvih pedeset godina u životu i radu Društva Crvenog krsta uopšte i Srpskog društva Crvenog krsta na po se

а

+

15

каквих лекова и апотекарских прибора, колико и каквих економских и прибора и хране. Обратио је пажњу главног одбора на то да благовремено издејствује од владе бесплатну употребу државних пошта и телеграфа, делижанца и залишних државних зграда, за сваку преписку, депешу, аманет, путовање и смештање људи у служби приватне помоћи рањеницима и болесницима. |

Исцрпевши тако шта главни одбор у Београду има да уради у мирно доба, предлагач је изнео шта и којим редом треба гл. одбор да уради чим се појави вероватност да ће доћи до рата, дакле избор деловођа, хируршких саветника, друштвених изасланика који ће ићи с војском, набавка друштвених кола, кревета, сака за воду, потребних количина леда, прикупљање драговољних болничара и нудиља при пограничним магацинима друштва, организовање санитетских етапа у свима „механама по плану" дуж главних друмова, кретање друштвених. колона на бојиште са тачним списковима свију прибора које носе и са потребним бројем болничара, организовање друштвених резервних болница“),

Предлагач је завршио своја предавања и предлог овом жељом:

„Нека би црвени крст на белој застави донео и српској војсци онај благослов и ону помоћ, коју је то знамење човечности и братске љубави према ближњему донело другим сувременим војскама у свету".

Одмах после предлагача узео је реч председник беогр. грађанске касине Ђока Симић па је изјавио да грађ. касина узима на себе иницијативу да се оствари предлог Dr Владана Ђорђевића.

Већ после десет дана, 18. јануара 1876. био је у грађанској касини збор најугледнијих Београђана") који је после опширне дебате изабрао привремени одбор са задатком да изради статуте за српско. друштво приватне помоћи ратним рањеницима и болесницима.

Како је предлагач већ био спремио те статуте, то их је привремени одбор после два дана усвојио. — И после 48 часова кнежевска их је влада потврдила (23. јануара 1876.).

На основу одобрених статута друштвених привр. одбор сазвао је јавни збор 25. јануара 1876. у општинску дворану, на коме је отворена уписанија у чланство, и на коме је изабрана централна управа или главни одбор.

Тако се пре равно 50 година створило Српско Друштво Црвенога Крста са оваквом управом:

Председник: Митрополит Михаило;

Подпредседник: Никола Крсмановић;

Заменици председништва: Ђока С. Симић и Милован Т. Јанковић;

Секретар: Милан Ст. Марковић;

Благајник: Јован Ш. Пачић; заменик Кузман Т. Кузмановић;

Одборници: А. Бугарски, Алимп. Васиљевић, Васа Маџаревић, Владислав Вујовић, Владимир Јовановић, Ог Владан Ђорђевић, Велимир Карапешић, Димитрије Поповић, Драгутин Ж. Петровић, Живко Кара-

) види у поменутој књизи „Црвени крст на белој застави“ стр. 98—117.

15) њихова имена налазе се на стр. 119—120 напред пом, књиге, а за тим долази дискусија по стенографским белешкама.