Srce i duša Evrope : prilog za istoriju prvih pedeset godina u životu i radu Društva Crvenog krsta uopšte i Srpskog društva Crvenog krsta na po se

16

бСиберовић, Јаков Туцаковић, Јован Јовановић, Ог Јован Машин, Јован Бошковић, Јован Дилбер, Јосиф Штајнлехнер, Коста Лекић, Рг Лазар Докић, Лазар Трифковић, Милан Кујунџић, Милован Спасић, Михаило Терзибашић, Ог Младен Јанковић, Новица Лазаревић, Никола ХаџиТома, Павле Бошковић, Пг Павле Стајић, Самуило Хаим, Сима Игуманов, Спира Нешић, Стеван Мијатовић, Ђорђе Аћимовић, Ђорђе Влајковић.

О порођајним мукама Српског Друштва Црвенога Крста не вреди данас ни једне речи потрошити. У пркос свима политчким партизанским интригама противу оснивача друштва, ово је одмах својски приступило своме раду тако да је Ог Владан Ђорђевић могао мирно стићи за начелника санитета јужно-моравске дивизије.

За кратко време имало је друштво 35 подобора и 2000 чланова.

Главни одбор успео је да је Српска влада 24. марта 1876. изјавила у Берну свој пристанак на женевску конвенцију.

У срп. Министарству војном установљено је звање „Државног Комесара за приватну помоћ" коме је главна задаћа била да се рад Српског Друштва Црв. Крста удешава према потребама и наредбама војног санитета.

Претписом Министра војног саопштена су војсци начела женевске конвенције.

Чим је завршена друштвена организација, главни одбор отворио је теоријске и практичне курсеве за драговољне болничаре и нудиље, од којих је 103 положило испите са добрим успехом.

У исто доба главни одбор набавио је много и разног завојног материјала и хируршких инструмената, умножавао је непрекидно своја новчана средства, и ангажовао је лекаре из иностранства, међу којима је било и чувених оператора.

Ш

СРПСКИ ЦРВЕНИ КРСТ У СРПСКО-ТУРСКОМ РАТОВАЊУ 1876-1877 И 1878

И ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ СРПСКО-БУГАРСКОГ РАТА 1885.

Једна важна новина коју је завео Српски Црвени Крст — његови први милиона — Једна пропуштена прилика за проширење делокруга друштва Црвенога Крста — Неприкосновени фонд.

И ако је од установљења Срп. Др. Црв. Крста до првог српскотурског рата било свега непуних пет месеци времена за друштвену спрему, опет кад је Србија, 20. јуна 1876. загазила у рат са великом Отоманском Царевином, опет је Српски Црвени Крст са својих 2000 чланова куражно ушао у акцију и указивао је своју помоћ рањеницима и болесницма преко својих 35 пододбора, преко својих 200 драговољних болничара и 34 лекара које је друштво издржавало. У нарочитој болници Црв. Крста у Београду, која се одликовала својим сувременим уређењем и постигнутим резултатима, лечено је 164 рањеника.

та ренин

aas ава ари O aa U