SRĐ

— 204 —

бедемима. Док је горе субстрат го камен, који је изложен дијелога дана сунчаној нрипеци и вјетровима, доље у рововима има више или мање дебео слој добре земље, која има довољио влаге у себи и није цијелога дана изложена сунцу. Ту су дакле ирилике повољне за врло разноврсне биљке, више оргаиизације, и ми за то и видимо ту дивпијех група нриморског млијечера (Euphorbia Wu]fenii) са модрушасто-сивијем лшнћем између задивљалијех колонија индиске смокве (Opuntia Ficus inđica), черсе (Pliytolacca đecandra), трстн (Arundo Donax), ноћурка (Mirabilis Jalappa), iuto врло чудновато и са свијем ексотично изгледа међу обичнијем елементима ровова, као што су коприве, бадељи, купине, камомила, осјенач, бабини зуби, чевчег и сли чне травурине. Ну оставимо ровове и упутимо се обали морској, па разгледајмо мало и њезине биљне чари. Одмах изван града видимо морску обалу у најимпозантнијем њеном облику —- у облику љути и хриди. Ту су комплекси и масе кршевите природе са врло оштријем и зашиљенијем површипама, испресијецапијем пукотинама, шкрииовима и урезима, кроз које се морски валови циједе и туда пропадају кад прекрију и запљескају те суре кршеве. Ради тог запљескивања валова пемају ти кршеви скоро никакву вегетацију у непосредној близини мора; алп на извјесном одстојању од обале виђамп и на тијем мркијем љутима лијеп биљни украс. Највише нам ту нада у очи чудновата умбелифера мотар (Crithmum maritimum), који својијем сочнијем пепељаво-зелеиијем лишћем прави густе бусенове и на најстрмијим кршевима па и до самог мора. Нијесу ни ту ријетки бокори црвенијех џенерала (Centranthus ruhcr), па ни капаре (Capparis spinosa), али све је то растркано амо тамо, у појединијем примјерцима а не у компактнијем групама. Што се више удаљавамо од мора, одмах испод пута, који води на Дубац, видимо на тијем кршевима све више и више представника синова флоре. Ту се већ виђа по која кап и н н к а (Spartianthus junceus), р а њ е н и к а (Anthyllis barba Jovis), прIIморска дјетелина (Trifolium maritimum), скр обу т (Clematis maritima), морски нроцјепак (Scilla maritima) и толике друге травице, које између тијех бусенова вире са својијем цвијетићима разне боје.