SRĐ

— 208 —

разне ситне папрати, маховине и литпаје сачињава један разнобојни мозајик, који личи на неки птарен ћилим. Још оригиналније и интересантније су оне ограде, гдје се тијем елементима придружио какав сиб смрдљиковине, јадиковине, тршмље, драче, прндељине и који чичимак. Али још то није ни из далека тако изванредно лијепо и романтично као што су оне међе, које су гломазно, пшроко и неспретно грађене, па су у пола пропале и срозане. Ту имамо један неописив контраст облика, шаренила, зеленила и димеисија. Ту су се екстреми спојили у врло хармоничну и лијепу цјелину. Ту су се ухватиле у коло вите трсти (Arunđo Donax) са меснатијем, гигантскијем бокорима смокве глушице (Agave), ту су трновити заморски шипци (Punica) са бодљнкавијем чпчимцима (Zizyphus), ту купине са тетивикама (Smilax), ту драча (Paliurus) са бадељем (Carđuus), ту капиника (Spartium) са конопљиком (Vitex agnus castus) — све је то пспрепело и измијешало своје гране, своје лишће и цвијеће, своје коријење и ризоме на начин тако чудноват и јединствен, да је слика и изглед свега тога од неописиве љепоте п интересантности. Таке нас међе прате свуда од Бетнне Сппле све до носљедњијех баштина на Златном Потоку. Али ко сад да опише што све наше очп виде овдје на Златном Потоку. Ко је у стању да довољно вјешто истакне љепоту оннјех стогодншњијех високијех смокава, које су са густпјем рогачима, којијех ту има лнјепа кита, са шипцима, ловорикама, зеленнкама, мијендулима и маслинама направиле непробојну честу, густ пшпраг, — чнтаву шумицу, између које провирује скромна кућица, која потсјећа на нешто чаробно, нешто вилннско. И ми тако изађосмо са свијем из питомине, из краја културног у нраву природу, у њено срце. Додуше под нама, чак далеко доље до самог мора стрче суре зидине п куле старог манастира Св. Јакоба међу помама и леапдрама из велике је дпе маслинске шуме. Ну то је посљедња етапа људске културе п даље нема ни вотњака ни градииа, ни куће ни кућишта. Од Св. Јакоба или управ од Златног Потока настају непрекидни шумарци или тачније да се изразнм шнбљаци, којп