SRĐ

— 261 —

чашки пуној мириса, чистоте и росе. А ништа лакше него упропастити оваку ствар која је чисто хајнеовска, битно хајнеовска, једна поезија осјетљива и лагана као онај жути прашак у прашницама тога цвјетића. — И тако оно: Es duften die Blumen im Abendcheine, није: »Мирисом ветрићи месечину поје« што је сасвим друга ствар, што управо није ништа, и uito нсће пико разумјети, какву то мјесечину поје вјетрићи мирисни. Тако је исто несрећан нријевод оне познате Хајнеове строфе: Uns beiden ist so bang und vehe So wehe unđ bang. (Лријевод: Несрећни смо оба, о несрећпи тако Тужни нас двоје). И када преводилац наиђе у једног ијесника на једну строфу коју ие разумије или коју не може никако да преведе — он просто иснусти тада цијелу строфу и иде даље! Тако је у Мисеовој пјесми Пени испустио познату најћеретавију и најњежнију строфу (предпошљедну) која завршава онако слатко: а des bonbons, а des maris. И одиста: рђава књига може да вам буде антииатична и да вас ражљути као рђав човјек. Овај цио Туђински бисер изгледа као да је ирепјеван с маџарског и да га препјевао неко, који је страиац и који у српском језику зна само обични лангаж, најопћије ствари: ријечи и облике. Т>иво. * * Е. Helperne-Kaminsky. Ivan Tourqueneff d'apres sa correspondance avec des amis frangais. Paris. Eugene Fasquelle, editeur. 1901. Brix 3 fr. 50. Тургењев je скоро цио живот провео пзван Русије, у иносгранству, и није одилазио у отаџбину осим годишње једном или сваке друге године. Преко двадесет година живио је редовно у Француској. У Паризу је имао многобројна познанства. Из почетка, док још није нмао глас великог романсијера, фамилија Вијардо у Паризу увела је Тургењева у отмене иариске