SRĐ

— 337 —

Дођи, дођи, Зејно, па ме разговори! С тобом he ми, Зејно, пропјевати двори, G тобом ће ми, Зејно, овај верем прођи, 39 ) G тобом ће ми, Зејно, сабах-зора доћи; И све баште моје, кад се Зејна јави, Мирисаће опет од зумбула нлави' И румених ђула, као ал кадифа, Баш како у мога комшије Шерифа! Али заман зЗорим што је срцу драго; За другог је моје испрошено благо: Сјутра ће ми Зејна из Мостара поћи, Сјутра ће јој свати из Травника доћи; Други ће јој љубит трепавице густе, Други ће јој мрсит оне косе пусте, С другијем ће Зејна боравити санка, А ја тужит 'пако до суђеног данка.

') Љубав; ') брпга; ') заб.чва; ') друг, пријатељ ; 5 ) пушка; e ) ружа; 7 ) царевић, livaeintlms; 8 ) поћурак, cheirauthus; 9 ) зора; 10 ) њекакав цвпјет; м ) елавуљ; |2 ) водометнп зденац; |3 ) доба; ") цват, цвпјет, реса; ,5 )дпо од града; |6 ) одрина: ") сусјед ; |8 ) ружичаст; ,9 ) баршум, велут: ") саг, простирка, тапит; ")рај ; ' 2 ') прозор; ") рачуновођа; ") ружичаст; ") крајина; 30 ) наоколо; ") слика, друг; 28 ) гизда, красота ; I9 ) опростити се; ") дворнпца; ") амбра, миомирисна смола ; ") постеља; ") кораље ; : ") здјелица; 35 ) хаљина; зб ) млетачкп дукати; 3 ') милосрђе; зч ) молитва; 39 ) туробност, мрак.

Мостар.

Алекса Шантић.