SRĐ

— 367 —

Kniževni prikazi. ш ематизам ПравославнеЕпархије Бококоторске Дубровачке и Спичанске за годину 1902. Издање и наклада Православне консисторије. У Дубровнику, српска Дубровачка штампарија А. Пасарића 1902. стр. 47 (цијена ?). Осим обичнијех статистичкијех података у овој се књижици продужују (в. год. 1901) Биљешке и подаци, т. ј. а) Обновљене и поправљене цркве. б) П Р к в е У Г р б љ у. ц) 0 разорењу манастира Цетињеког (год. 1692). Од Ђорђа Стратимировића. д) Зетски господар Ђурађ II. и Косово. — Од Ђорђа Стратимировића. е) Солила. (Раван у подручју кртољскоме). — Од М. Ш. Црногорчевића. Дакако, сврнути је позорност на биљешке реченијех марнијех радника у српској историји, а заслужује пажњу и чланчић г. Ђ. пл. Стратимировића о Ђорђу II., те пориче проф. Јосипу Gelcich-u'), да је зет кнеза Лазара Ђурађ Страцимировић на дан Косова у Уцињу боравио. У главноме каже »што су Дубровчани одаслали брод у Будву, а не у Уцињ, гдје тобоже Ђурађ 1. Јулија борављаше; а нарочито, hito је Ђурађ тек концем Августа у Дубровник дошао — из тога много вјеродостојније исходи: да Дубровчани нијесу знали гдје се Ђурађ находио, не само 1 Јулија, већ ни 7 Јулија«. Свакако, ово је знаменито питање, па се надати да ће се још когод на њ осврнути, а ријешиће га најбоље добра згода, као и многа препорна питања у нашој историји. У чланчићу »Манастира Цетињског« занимива је она ставка: »Јована Антонија Болицу зваху Срби његова доба 3апом Грбичићем (потомком старосрпскога властеоскога

') Giuseppe Geleieh: ,,La Zeđda e la Diuastia dei Balsiili, Spalato 1899, рад. 156. 25