SRĐ

— 896 —

8<1л\к. н.шислтн спо дшеспсн\;|«| книго\* четкс роклгокћспе еже д\'к ctki лплкнти o\*ctki vvpHi'Hij' ккпознан1е и исплкненш слакослокпо трислкнлчнаго ккединсткћ поклам/лел\аго кжестка ■' • и непофад-ћ\'к w ллоего кгоданнаго нл\еша. дондеже скстаки\*к слока натипаре \*к нк ккнезат; пр1де грдш часк скл\ртк1 и ккзетк д\*к л\ои и поскл\ртн л\оеи остаки\*к Hcia форл\н ккдол\\* л\оел\к. •' • llo сиуже азк тромнк го\.*ндо\*ликк') w кели каго града д\*крокника. по пркстакленж кнеза радише поно\*жденк кн\*к кк еже други образ: принести cie форл\и и ккзе\"к и прннесоук кк дол\к л\ои форл\и cie. 2 ) поче\'к искркши\*к спо ct\;io дшеспсж,*!* KHHroij* глел\о\*10 тетро1е\*лк и w кгоданнаго л\и ил\ен1л непофедеук ннткл\* л\ оба \о\* покол да\*к дондеже пршдо\-к досккрк шенил д-ћлоу •! • Покел-ћн1ел\к господина тролна го\*нд\ ; -лнка тр\*ди\*се iv сел\к писанш. азк гр-ћшнш. л\но го №каан-кишш, и мкнши кк инои, - ћ\-к ерл\о на\'к л\ардар1е. 3 ) w л\онастнра глел\аго л\рк кшина цркка 4 ) нже естк клизк чкше гори. 5 ) ') Тројан ГуидулиЛ Дубровчанин имађаше шташнарију у Биограду већ 1552. г. гдје је он живио настањен, како јо то давно у ученом евијету иознато и расправљено на дуго и широко. Он је печатао српске књиге ћириловицом. Дубровник у српскијем спомениццма често је прозваи велцким, као ето и у овој Србуљи. ГундулиИ је пренио типе из куће Дмитровићеве, кад их је купио, у своју кућу исто у Биограду, а не у Дубровнику, како је то иогрешно забиљежеио у „Гласнику српског ученог Друштва" X. 3 ) 31ардарије, калуђер у Манастиру Мркшиној Цркви. Он је сам градио слова и печатао црквене књиге у том Манастиру г. 1552-66. 4 ) Мркгиина је црква манастир у Србији у округу Ужичком, у срезу црногорском, у хатару села Косјерића на ријеци Скрапежу на подножју (kiv п»дкк(ншб) Дрне Горе, и у подручју Митрополита Смедеревскога. Ту је била штампарија г. 1552-6. Празник је манастиру био Спасов-дан. Име је Манаетиру од Мркше, који је имао царинике Дубровчане, а његова жена, Ругина, имала је царииу Вавлонску (Vallona) око г. 1415, по чему је исти Мркша био Господар у оном крају. Има и други њеки Мркша г. 1435 властелин Гадосава и великога војводе Стјепана. s ) Црна Гора је брдо над манастиром Мркшином Црквом. По тој гори зово се срез црногорски у Ужичком округу у Србији. 0 њој има у спо-