SRĐ

— 860

Како za koga, za mene nije; Ko tako misli neka se skrije, Opaka mis'o ta nek se gubi! Dubrovnik Zetu ka' sest.ru lubi, A ona nega priznaje bratom; Tako se isto svoji s Hrvatom. Zar pravoslavle i latiniea Našemu bratstvu da je grobnica? Zašto nam Rusi bliži bi bili, Ili za dlaku Bugari mili'?"

Ovo su prve cetiri, a eto znaš od koga su i od kakve strane, pa nije kud kamo da ti daje o tome tocilam, jer sve znaš i po tenanu razabiraš . . . Naj boje ti se razumijem s tijem svojijem prijateljma, tako ih zovem, i s nima sam posve zadovolan, S nima nije potreba parade ni etikete, jer, Bože moj, oni k meni onako prosto hrle, a ja k nima još prostije . . . Oni su sa mnom kao Bog s nami, pa eto ovo je naj zadovol.nija i naj lubeznija država . . . Da, taj je vladalaeki (sit venia verbo) kabinet moja skromna knižnica, naj bol,i pođanici, dapače moji prijateji, knige, a audijencija je duhovno bivstvovane s kniževnicima . . . Ovdje je u istinu stanak duhova, te se s nima žive bez one puste srgbe, podmetana, mržne, klevete . . . I ovo ti je prvi korak put vječnosti! Ispod Srđa, o Miholudne 1902. Živko. & E P I G R A M. „Duga kosa, kratka pamet" ženi') Poslovicu naš narod nam'jeni; А1 moderna dobra* ) kosu striže, Da do neba gnusni jezik diže. živko. ') Još je jedna narodna: Mlađa moma veze, šije, А1 pod kosom jezik krije; A kada se s mužem zdrnži, Od aršina jezik pruži. ') Puštenioa — bludnioa i t. d.