SRĐ

— 947 —

Ја потекох низ путине, Низ те козје клобутине. Наврати' се на сјеницу, А мој мали у њој стоји; Брабоњак се превалио И мог малог завалио. Ја га узе' у сукњицу, Па га метну' уз ватрицу. Скочи жишка, ожеже га. — Ајо, жено, ожеже ме. Ја га метну' на постељу, Скочи мачка, огребе га. — Ајо, жено, огребе ме. — : Ја га метну' на полицу Скочи мува рогоува И огризе оба ува . , . m Pilato u muci Gospodinovoj. Nelcakav će propovjednik u petak veliki dovesti težaka preobučena od Pilata, te ce ga s besjednice pokazati bogolubnomu puku. Togu mu je napravio od hartije, a sve ostalo u redu, e bi rekao na pravi F'imlanin; аГ se težak potresao na žestoke besjede i šćućurio se u sami kraj besjednice (propovjedaonice). Odjednom, eto ti propovjednika da opiše kako je Pilato umio ruke, te nepravedno dopustio da bude osuden Božji sin. Okrene se ovako prama ononm Pilatu „А ti, nepravedni Suce, uzeo si krv pravednika na svoju dušu! ..." I u onoj žestini govora udari Pilata šakom u nos, tako da je izbrojio od muke sve zvijezde, a oblila ga krv. Onaj covo nije znao gdje je ni kako je, zavrtjela mu se svijest — baš zaboravio da je Pilato, i onako zaupi kao bjesomučan: „К vragu, obješenace! nema poštenijega ni bojega do mene!" I udari ga, kolikogod je žešće mogao, kra|evskom trstikom po glavi. Ž.