SRĐ

— 859 —

set i šest pnta na dan. Nijesam došao niti od že]e, da spavam u ovakvoj orahovoj ]usei, s nogama vani. To barem znaš." .,Da nijesam znala, bila bih pogodila." .„Ne treba mi toliko nežnosti. Rekao sam ti." „Рак?" „ Pak..." Barun spusti glas, da uz gnusnu kletvu reče, da nije postigao što je htio. „I za to si me eekao ?" гебе Jelena, dižuei se i hvatajuei rukom kvaku od ulaza u ne sobu. „А kojega bi đavola htjela?" „Ali, tiče li se mene to?" „Trošak, bogme, dakako da te se tiče!" Jelena je tacno znala, kojijem je skrovitim putem išao novac tiezinog muža. Ali joj je mrsko bilo odgovoriti, te reбе sarno: Д zato?" „I zato, ako onaj pas, tvoj stric...." Jelena u čas odmagli u svoju sobu. Ali prije nego se mogla iznutra zatvoriti, barun dođe za hom i utruđen poviče: „Eh, više, jer ..." „Na dvor!" гебе ona ispod glasa, okrenuvši se na pola. Nemu zamfe riječ na usnama. Ućutkaše ga hezine sijevajuće oči. Stađe za čas u dvoumici, i napokon ode natrag, bijesno tresnuvši vratima. Jelena opazi list na stolu. Uze ga drhćući. Bješe od Cortisa iz Lugana. Počeka časom. Zatim ga otvori i pročita: Draga Jeleno! Jamačno ću sutra krenuti za tamo. Molim Boga, da te još nadem. Silno te trebam. Kazaću ti sve usmeno. Skršen sam. Kao i prije, nemam gdje da mi srce opočine već u tebi! I ne će nikad imati drugog. Danijele Sarna ne bi bila znala reći, otkada je držala to pismo u ruci, kad po drugi put uđe nezin muž, praveći uzao na krovati. „Је li ti prošlo?" reče on. Ona položi hladnokrvno otvoren list na sto i odgovori mirno: „Sto lioćeš od mene?"