SRĐ

— 535 —

»Зашто јој не помогнете?« »Хм < растегну доктор жмикајући иронично очима, »а зашто? Морао бих је послати у Приморје, натоварити сувишне трошкове њезиној сиромашној мајци, а Данци продужити њезине патње. Драги пријатељу, contra vim mortis non est medicamen in hortis." Je ли барем образована. Може ли се и како се мора с њом говорити?« »Хм, како се ствар узме. Веома је интелигентна као сви ови горштаци, прилично начитана, лоше узгојена, размажена, нервозна, болесна Кола стадоше пред малим вратима. » да, за Бога«, пригаапта ми ужурбано доктор, »немојте ме издати... Она не смије да зна да сам љекар; она мрзи љекаре можда има право!... Можете јој споменути, чим се бавите. Можете казати, да пишете у новине; то ће јој бити драго Али Ви ћете видјети!... Него, ја ћу Вас и тако до горе допратити. * Стара Марта, кршна и доброћудна етарица, правилних потеза лица и мирног интелигентног погледа, држаше приземну крчму. Она нас дочека веома љубазно. И не питајући нас уточи нам двије чашице домаће ракије, коју човјек из удворности испити мора. У осталом ракија је била врло добра. Мој ме пријатељ престави. На моје велико чудо увидјех, да ме позна веома добро као и све моје. »Али је господин од давна отишао у далеки свијет,« утури она, »тако да једва по каткада за њ чујем.« Мој пријатељ извијести се о стању болеснице и изрази жељу, да ме до свог повратка код њих остави. »Али разумије се само rio себи — прихвати старица горе је тако топло, а Данка ће се радовати, мој Боже, у колико се она може радовати — уздахну дубоко старица. Од неколико дана не кашље много, али је по ноћи тако немирна.... говори непрестано већим дијелом неразговјетне ствари за тим приповиједа о неком утопљеном броду и пјева црквене пјесме — старица се прекрсти. — Кад је о томе пи-