SRĐ

— Ш —

живи кад је човјечанска, а простог и јасног облика на који се могу навићи читаоци свију епоха. Ваља нам се отрести нашег начина рада, нарочито не мислити да ће се бесмртност извојевати тиме што ће се избјегавати понављање ријечи или бројати запете на једној страници. Ја признајем, у осталом, да није лако умаћи од свога времена и да је доста тешко рећи, а да се човјек не превари: »Ово ће застарити, ово неће застарити.« Али увијек могу рећи, који је, за мене, добар писац. Језик је логика. Човјек добро пише онда кад какву мисао или какав осјећај изрази тачном ријечју. Све је остало само фронцле и карнерићи. Имати јак осјећај онога о чему се говори, и изразити тај осјећај највећом силом и највећом простотом: то је сва вјештина писања. III. Философ. (У једној Золиној свесци, Une Campagne, открили смо орај муњопнт напад на нолитичке маније. Ова страница узима занимљиво зиачоње, кад се помисли на буре у које је било умијешано ппшчево име.) Нолитичка биједа. Смијао сам се, у своме куту, покрету политичких људи и штампи, кад су им били објавили да ће имати само три сиротне мале седмице изборног неспокојства. Они су бијесно говорили о замци, о злонамјери, и ријечи вјешшачка крађа избсура трчале су; да, нечасна влада крала им је вјештачки њихово уживање, узимала им из уста хљеб нереда. Замислите дакле! само три седмице за писање звекастих и погрјешпих изјава политичких начела, за обучавање убогих ђавола који се за чашу вина продају, за пуњење штампе ужасним гомилама прозе која се ни за ђубре не може употребити, за држање земље у несретној злопатњи из које народ излази мутних уморних очију и празне главе, ко послије каквог ноћног банчења. Али, то је јединствена мјера, то се не може сносити! Требало је три мјесеца ове прождрљивости, требало је цио живот! Ах! цио живот, то би био сан! Непрекидних избора, једнодпевних посланика, држећи сједницу из јутра и излазећи у вече