SRĐ

— 758 —

tike ne bi bili drugo već opažana (perceptio). Ali treba opaziti cla ono, što se na iskustvu osniva, ima samo neku relativnu universalnost, jer je indukeijom stečeno." Tako isto i o vremenu. Cijenim da se ne treba mnogo truditi, pa da se dokaže neosnovanost ovog dokaza. Istinito je da nam prosto čulno iskustvo ne pruža ideju vremena i prostora, jer nam iskustvo daje jedino ono što je opsežno i sukcesivno. Ali, kao }udi, mi imamo, izvan i iznad iskustva, sposobnost da shvatimo ono što je kod fenomena osamjeno, razdijelivši biće i razne negove načine, sa najstrožom universalnosti i sasvim demonstrativnom izvjesnošću. I baš ovome svojstvu bića pripada prostor i vrijeme, kao što ćemo jasnije dokazati. 2.) Ako predstave prostora i vremena ne postoje nad svakim iskustvom, mi ih ne bi smo mogli steći. Ne bismo ih mogli izvesti iz svog opažana, jer ih naše opažane predpostavja, u koliko nam već ovo pruža stvari kao da su u vremenu i prostoru. Kako bih dakle htio izvesti ono što već posjedujem? Vrijeme i prostor uvijek su prisutni. Oni su kao naočali kroz koje mi gledamo, mi ih se ne možemo lišiti. Ali, ako ja opažam nešto da me uvijek slijedi, zaključujem da od mene zavisi, i da se poslužim primjerom Frauenstadta da bih razjasnio pitane, oni su kao posebni parfim, koji ja nastojim izbjeći a koji me ipak svuda prati. Na ovo odgovaramo: Nije istina da nam čulno opažane daje stvari kao da su u prostoru i vremenu; ono nam ih jedino pi'edstav]a u prostoru i vremenu. Ali mi se uzdižemo nad čisto čulnim poznanem. Od stvari prisutne i opsežne mi možemo odijeliti predstavu prisutnosti i opsega, koja je nezavisna od individualne konkretne stvari. Odatle slijedi da čovjek u svojem poznanu nije vezan za čula, kao životina, on ima još i sposobnost shvatiti u objektu ono što je čulima nepristupno. Na ovaj način mi stječemo predstavu opsega, kao i mogućnost opsega, t. j. prostora, i predstavu moguće sukcesije, t. j. vremena. I jedino tada mi poznajemo stvari kao da su u prostoru i vremenu. 8.) Prostor i vrijeme predstavjaju beskrajnu veličinu, ali nam iskustvo ne može pružiti nikakovu beskrajnost. Odakle možemo