SRĐ

— 1063 —

друга свећеника, ваља да који су учили као и он, бјеху принуђени, да пред синодом св. Луке 1389. год. опозову своје чланке. Ствар није без интереса, да је више духовништво у средњем вијеку помишљало, ако натјера кога да опозове неку нову идеју, е ће опозивањем и сама идеја за увијек ишчезнути. Али се тому ни]е толико ни чудити, јер то наивно мишљење одговараше времену, у коме они живљаху. Матија из Јанова био је слободоумњак у своје вријеме. Он не вјероваше у чуда, у проношењу којих римска црква бијаше неуморна; учаше да светитељи на небу великим грешницима слабо могу користити; да су молитве за умрле без цијене; да реликвије светијех може човјек без гријеха спалити као мртву материју и т. д. Матија из Јанова умро је 1394. године. Међу Хусове претходнике можемо убројити и магистра Јована Штјекну, који се одликоваше као проповједник. Проповиједао је у оној истој бетлејемској капели, у којој се послије Хус прослави. И он караше изопаченост међу свећенством. Ми више немамо говорити о претходницима Хусовим, али нек нам је допуштено још са неколико ријечи дотаћи се, прије него о самом Хусу поведемо разговор, социјалних, народних и иолитичких прилика у Чешкој. Држимо, да је то иотребно, јер што боље познамо средину, из које Хус пониче, што боље оцијенимо характер времена. у ком је он живио, то ћемо добити јасније представе о њему самом. Чешке земље још у средњем вијеку биле су чувене са свога богатства, тако да је Отокар II. већ називан у Европи »златним краљем«. Мало је незгодно за нас као Словене изићи овдје с признањем, да су највише туђинци допринијели, да процвјета чешка господарска просвјета. С насталим господарским развићем настале су и у старим политичким и друштвеним приликама дубоке промјене, а да те промјеие наступе, опет су дали повода Нијемци. Као најглавнија од тих промјена може се узети подизање градова по Чешкој, у којима се усредсређиваше и сва политичка моћ; друга важна гшомјена је настала у односима међу сељацима н њиховим госиодарима и, на посљетку, у распростирању образованости .