SRĐ

— 1011 —

мировати. И ту он гласаше Антихриста. Прохтјело му се да о доласку Антихристову проповиједа чак и у чувеној цркви св. Петра у Риму. На вратима од те цркве прилијепи тако звани intimation, чим је обзнанио о чем жели проповиједати. По проповиједи Милић би одведен у тамницу, у којо] још раније, по заповијести суца над јеретицима, бијаше затворен. У том је стигао и папа из Авињона. Ваља да no његовој наредби Милића пустише из затвора те су с њим по том доста благо поступали. Оправдавши се пред папском столицом, врати се у Праг и по смрти Конрада Валдхаузена настави своје проповиједи у Тинском храму. У Старом Граду (то је једно одјељење од Прага) живјело је неколико стотина блудница. Милић предузе да ове жене тргне из брлога, у који бијаху запале. И доиста не прође дуго, а све ове пале жене одрекоше се непоштенога занимања и покајнички, са сузама у очима, мољаху Милића нека се постара о спасењу њихових душа. Милић се стараше о издржавању ових жена, пошто су већ биле напустиле мјеста у којима живљаху. Он доби од градске онћине и некакве куће на дар, у које је понамјештао 300 жена, што се одрекоше свога пријашњега живота. Он је управо просио и прикупљао милодаре, и на тај начин ове кукавице хранио. Некако г. 1373., оиет духовништво диже вику на Милића и оптужи га по други пут пред св. столицом у Авињону. Милић се опет крете на далек пут, да се оправда пред папом Гргуром XI. У Авињону узе Милића у заштиту кардинал Албано. Ваља да од велика труда и испосничкога живота, Милић, поihto се и по други пут бијаше оправдао пред папском столицом, подлеже болести и умрије у Авињону г. 1374. С болесничке иостеље каза у riepo два нисма, која посла Чесима. У њима их моли да живе онако као што их је учио. Једну књижицу, у којој осуђиваше моралну квареж у свећенству, турише под Index librorum prohibitorum. Тако је докончао тај добри и побожни човјек. (Hacmaeufte се).