SRĐ

— 1114 —

њу имамо »Стотину шаљивих прича« херцег-босанских, вјешто скупљених од познатога фолклористе JI. Грђић-Бјелокосића и »Шаљиве срп. народне приповијетке« несуђенога митрополита моотарскога, Арх. И. Палијчине, а није рђава мисао била ни то, што је поново штампала неријетко свјеже слике Драг. Брзака *У комисији«. Само је штета, што се у истој збирци, у којој су ти и такви радови, налазе и »Шарени шљунци«, »Сеоске фотографије«-, нелијеп пријевод Гогољева најслабијега дјела, »Женидбе« и Јована Протића »Приповијетка како се покојни поп Аврам Несторовић свадио с покојним Нестором Аврамовићем«, та неуспјела имитација једне Гогољеве приповијетке. »Мала Библиотека« намијењена је широм читалачком кругу, те она баш зато не смије бити само забавна, и Ј. П. није имао право, када је у првоме »Пријегледу« рекао, да је »Библиотека« испунила своју задаћу, ако неколико часова позабави читаоца. Не, „Мала Библиотека" треба своме читаоцу да да лектиру, која ће га — пружајући му уједно и угодну забаву — и поучити, а у првом реду допринијети томе, да се и теоријски што боље упозна с хисторијом и савременим стањем наше и стране књижевности и науке. Увјерен сам да се ниједан читалац не ће намрштити, ако му мостарске плаве књижице донесу по коју разумљиво написану расправу и добро смишљену студију из ма које и широј публици приступачнпје науке. Ту би ваљало, наравно, највећу пажњу обратити хисторији не само наше, пего и страних (у првоме реду словјепских) литература; требало би дати мјеста хисторијским монографијама и литерарним животописима, а добро би дошла и која научно-религиозна расправа. Поред тога, што би такве ствари куд и камо више допринијеле образовању читалачке публике, него Протићева »Приповијетка о томе «, приповијетке Брапковинскога (Ђоке Ненадовића) и петачни пријевод Мопасанове »Орле«, оне би унијеле више занимљивости, живота и разноликости у до сада тако монотони рад »Мале Библиотеке«. Прегледајте, молим вас, све досадање књиге (56 на броју), па ћете се увјерити, да су, изузевши четири трагедије и једну »хисторијску сцену«, доносиле само приповијетке, а читава се разноврсност састојала у томе, ihto су једни од тих радова приповијетке, други приче, а трећи приповијести. — У