SRĐ

— 38 -

скуп предузео проти Виклифову учењу и сам краљ је то одобравао. Краљ је желио, да увјери све главне факторе у римској ћркви, како нема више ни трага од Виклифизма у Чешкој. По жељи краљевој позвао је Збињек своје духовнике на 17. јула 1408. на синодалну сједницу, и ту се свечано признало, да се строгим истраживањем изнашло, да се у цијелој црквеној провинцији није нашао нико ко би могао бити окривљен као јеретик. Али двама наређењима, која синод издаде, донекле је то прво своје тврђење сам побијао; у тим наредбама упућивано је свештенство, нека своје слушаоце не престаје поучавати о трансубстанцијацији (претварању при богослужењу хљеба и вина у право тијело и праву крв Христову, што је Виклиф побијао) и затражено је од свију свеучилишних учитеља, бакалара и студената, да све Виклифове књиге предаду у надбискупски дворац ради испитивања заблуда. На том синоду није било ни ријечи о Хусу и његовим друговима, што ће рећи, да Хус није још ни једне мисли Виклифове усвојио. Али брзо се разиђоше краљ Вацлав и надбискуи Збињек. На захтјев неутралних кардинала, а по жељи француске владе, краљ Вацлав се ријешио, да одрече иослушност обојици папа, па је позвао и надбискупа нека се прииоји том његовом ријешењу. Али овај са већином духовништва противио се вољи краљевој и није хтио одрећи послушност, коју је обећао папи Гргуру XII. И университат не пристаде уз краља, јер од четири народности само се »чешка«, коју предвођаше Хус, upoгласила за неутралност. И то је био, како Хус позније сам суди, почетак свега непријатељства, којим је хијерархија rioслије противу њега устала. Гњев надбискупов против Хуса нагло је растао. Већ при крају 1408. године надбискуп суснендује Хуса, као »непослушна сина цркве« од свију дужности, и објаве о том суспендовању на језику латинском и њемачком бише прилијепљене на вратима од храмова. Кад је Збињек добро излио своје негодовање над Хусом, што је овај бпо за неутралност, онда је и он, видећи гдје се збор кардинала у Пизи одриче Гргура XII., пристао уз неутралне. Пошто се једном размирице појаве, мука их је послије одстранити. У Прагу у почетку XV. стољећа било је земљиште веома врело; осим црквених ту је било још читаво мноштво