SRĐ

— 136 -

њем и којему недостајаше самосталност у расуђивању и поступању, разлази се с Хусом и поводи се за другима, који се не могаху изједначити с Хусом ни у знању ни у характерности. Надодаћемо, да Хус није никад ни најмање мрзио Збињека; он вазда уважаваше мишљење његово и штоваше његов моралнл характер. Држало се, да ће се смрћу Збињековом и бој стишати. Тому се још више вјеровало, кад је за бискупа изабран Албик из Уничова, који бијаше потпуно одан краљу. Албик је имао и пространо знање, али не богословско. Папа га је потврдио тек 25 јануара 1412., али свој надбискупски палиј*) добио је тек у мају исте године. Али баш с тим палијем стигле су из Рима и двије буле, у којима се надбискупу заповиједа, да продужи дјело претходника свога: истрагу над јеретицима. Тако је ватра изнова распирена. Раскол међу папама још једнако трајаше. Папе још једнако бацаху један на другога анатеме. Тако Иван XXIII. омрзну на напуљског краља Владислава, што овај држаше странку његову противнику Гргуру XII. Зато Иван XXIII. позива правовјерне на оружје, на крсташку војну. Али је папа шчедар, он не ће ништа бадава, он свакога, ко ту војну подупре, опрашта од свијух грехова и то за свагда, свакому отвара рај! Прелат и декан Пасавски (онај исти што Албику донесе палиј и двије буле), као главни папски комисар, донио је у мају још двије буле, у којима се оглашаваше крсташка војна. И отпочеше по црквама проповиједи. Да бп народ те проповиједи боље посјећивао, лупало се у бубњеве на све стране Прага. По црквама бјеху истављени и »жртвени ковчези«-, у које народ имађаше бацати за »свету војну« свој муком зарађени труд. Надбискуп Албик одобри да се могу збирати дарови у »жртвене ковчеге«, али није допустио да се проповиједа о спаситељној војни, што је Хуса веома успокојило. Неки са богословске факултати стадоше доказивати, да папа има права и гријехе опраштати и опроштајнице продавати. Нарочито се

*) Pallium је кратка кабаница, која служи као знак надбиокупски.

А