SRĐ

— 177 —

12

hodimo k Vami, da nas pomožete u jednoj stvari, od koje imamo potrebu. Petar. — Ako je štogod, gospari, u što se ja razumijem i od moje đrti (sic), evo me uput za služit vas. Andro. —• Gosparu, mi Vam ne umijemo potpuno zahvalit na milostima, koje nam činite. Ma gosparu, pokrijte se, molim Vas, ako Vam je drago, da Vam ne bi sunce naudilo'). Luka. — Gosparu, pokrijte se. Petar. — Ovo ti su heka čejad puna nekijeh čaramunija. Andro. —• Gosparu, nemojte se čudit, što smo došli k Vami. čejad pametnu sveđ svak ište, i pripoviđeli su nam, koliko Vi umijete i koliko vam hasta. Petar. — Istina je, za sjeć drva i složit ih u bremena i nosit ih, ne bojim se drugoga. Andro. — A, gosparu .... Petar. — Učinim breme i složim ga, da se još nije niko potužio na me, pak ti ga donesem na kuću. Andro. — Gosparu, nije to što mi ištemo. Petar. — Ma da znate, ja ga ne dam mahe od osam dinarića®). Andro. — 0 čemu govorite, molim Vas?! Petar. — Ja vam govorim, da ga za mane ne dam. Andro. — Gosparu, mi znamo sve. Petar. — Ako znate, znaćete da ga po to prodavam i druzijem 3 ). Andro. — Gosparu, to se zove rugat se .... Petar. — Ne rugam se, nego zbija, i ne mogu otpuštit ni solda. Andro. — Molim Vas, govorite na drugi način. Petar. — Naćete drugovđe i za rnane: bđla u Zupjana, i drva, ovako kad dođu MJećani; ma hoće rijet od drva do

') Naudilo, tako je u samopisu. Da se dakle govori nahuditi, bilo bi i tu tako pisano, jer su Dubrovčani lubili li i umetali ga i gđje mu nije bilo mjesta; n. p.: mehlema, vihojla. ') Dinarić — dubrovački novac, koji je vrijedio po prilici 2 današne pare. ') Druzijem = drugijem.