SRĐ

— 281 —

ЈАН ХУС. — Коста Мајкић. VI. (8) Наредба краљева. — Смрт трију младиЛа. — Поновна клетва na Хуса и интердикат ita Лраг. — Хус, на молбу краљеву, одлази из Прага. — Синод. — Нова комисија за изравнање. — Хус у изгнанству. За све то краљ Вацлав није казнио свога дворанина; Валдштајн и на даље радо је виђен у двору. Само за у будуће краљ је гледао да обезбиједи ред. Издао је уредима заповијед, нека сваку јавну грдњу и срамоћење папе казне, а свако даље противљење булама да се има смрћу казнити. И доиста, кад прве недјеље три ватрена младића у неким прашким црквама стадоше свештенике при проповиједању прекидати и у црквама доказивати, да буле нијесу ништа до обмана и лаж, ухватише их и затворише; па како нијесу хтјели опозвати оно што сууцрквама рекли, нити су се кајали због тога, осуди их 11. јула 1412. савјет у Старом Граду на смрт. Хус се заузимао за њих и молио је да их не казне смрћу, јер би се тим маса још више раздражила. Премда су Хусу обећали да ће их поштедјети, ипак су их тога истога дана погубили. Већ када су погубљени, донијела је једна жена чисте плаштанице, у које су тјелеса тијех младића обавијена. Повећи број дјака, које је предводио један члан университати, Јан из Јичина, подигли су мртва тјелеса и носили их уз гласно нјевање мученичке пјесме: Isti sunt sancti (они су свеци) у Бетлејемску капелу, гдје их је Хус опојао, а послије су их с великом побожношћу сахранили. Од тога часа многи су та три младића проглашавали за свеце, а Хусови противници назваше Бетлејем подругљиво: »капела код три свеца«, Како је Хус био одважан борац и како би за своје убијеђење све дао, свједочи нам и ово. Ове, 1412. год., опет је претресано о заблудама Виклифовим на богословској факултати и осуђено је као и год. 1403. четрдесет и пет чланака, али том приликом узето је и из Хусових списа шест чланака који су осуђени. Богословски колегиј замолио је краља Вацлава да те чланке забрани и на университати у предавањима узимати у одбрану и у цркви о њима похвално говорити. Краљ је прву жељу испунио али другу није. Хус, не осврћући се на