SRĐ

— 418 —

Један тренут довољан је Да вас смрви и прегњечи, Сваки покрет да умори, Да жгадију од вас створи. 0 срамоте и поруге! Вечно робље, вечно слуге! У прашини вечно рити, Уздисати, сузе лити . .. Без надежде и без вере У сужанству пропадати, Пуштајући бол да ждере Сву лепоту што вас кити,... Наказом вас учинити ... Шта је с вама? Све вам смета, Слабији сте од детета! Садашњост је за вас мртва, За вас нема будућности, Ваш је живот у прошлости, K'o утваре из гробова Крећете се у том свету, Проклињући судбу клету Што вас лиши »бајних« снова: Гробног смрада и отрова!.. Знајте добро, Сва кукњава ваша, сав тај плач и вапај Живог неће смести; Ћифтинскоме болу вашем Он ће одолети. Ланце што вас вежу, Стеге што вас стежу Искидаће, преломиће, Чежњу вашу утолиће; Па вас дићи, дићи горе Из гробова ваших кужних, Где се гује, жгади коте У бескрајно сјајно море Беемртности и лепоте!.. Карлсруе, 28-1Х 1903. х ■; ^