SRĐ

420 —

ЈАН ХУС. — Костп, Мајкић. VII. (10) Хус вренут и тамницу и поред cnpoeojuuife Сигизмундове и обећања, •иаминог. — Сви покушаји пријатеља да га ослободе узалудни. Положај самога папе Ивана XXIII. Гшо је шкакљив; кардинали се на њ бијаху дигли. Он očeha Хусовим пратиоцима, да ће Хус имати пуну сигурност, и нико ни у чем натрунити му не смије, па баш да је љегова, папиног, брата убио. Кад су га извијестили, да га је краљ Сигизмупд под обрану узео, папа је изјавио, да и он привремено суснепдује интердикат и клетву, коју је изрекао над Хусом. Али Иван XXIII. своју ријеч не одржа и већ 9. новембра отправи Хусу бискупа Косничког и једнога од својих официјала с поруком, да се не смије на богослулхењу у цркви појављивати, јер бн будио пажњу и изазивао противљење. Хус се покорава и тихо се влада. Никуд се из стана не миче; све вријеме проводи у приправљању своје обране. Међу тим већ је био стигао у Костинац и онај трећи пратилац и предао је већ 5 новембра Хусу дуго жуђени спроводни лист. Зећ су и сви противпици Хусови били на окупу и радили неуморно, да му сломе врат. Од противника као највећи поборници да Хуса упропасте одликоваху се Михајило из Њемачког Брода и ненавишћу запојени., опаки Стеван Палеч; оба бијаху Чеси, и од њих Хус не имађаше злурадијих непријатеља. Михајило из Њемачкога Брода, још 1412. год., путовао је сам папском двору, да Хуса тамо оцрни и облаже. Хус је у пуном праву кад се жали, да су му Чеси најгрђи непријатељи. Ко ти ископа око? Брат. — Зато је тако дубоко! Сигизмунд је дао Хусу ријеч, да му се ништа догодити не ће, и папа од своје стране то исто му обећава, па покрај свега тога посјетише Хуса у његову скромном пребивалишту нежељени гости, бискупи Аугзбуршки и Тридентски, са старјешином града Костинца и још с једним витезом, и позваше Хуса к папи на преслушање. Честити Хусов пратилац Јап из Хлума прогледао је намјере незваних посјетилаца, па је по-