SRĐ

— 422 —

сове пријатеље то је зачудило. Јан из Хлума прикрочио је одмах папи и пред свима кардиналима пребацио му raжење дане ријечи. »Кад сам Вам јавио ■— говораше Јан — четвртог ов. мјесеца (новембра) да је Хус приспио, и да сам га ја по наређењу римскога краља, који је сам јамчио за сигурност живота његова, овамо допратио, Ви сте тад, св. оче, сами рекли, да се Хус слободно* и без бриге може овдје задржавати — а сад га притварате; сам Ваш коморник дошао је у његов стан и позвао га к Вама!« Због свега тога он, Јан из Хлума, јавно ће подићи свој глас и протестоваће противу свега тога и свију тих, који су краљем дану слободну спроводницу порушили. На све то папа је нашао овај мршави изговор: »Моја браћа (присутни кардинали) знају, да никада нијесам заповједио да га слободе лише.« Послије рекао је папа Јану из Хлума повјерљиво, како су између њега и кардинала запети одношаји, па им је морао допустити, пошто су на њега наваљивали, да Хуса слободе лише. На вече тог истога дана Хус је спроведен у стан некаквог косничког каноника и ту је 8 дана чуван оружаним стражарима. По том (6 децембра) одведен је у манастир доминикански, и ту га вргоше у мрачну и влажну тамницу, покрај које протјецаше сваком нечистоћом испуњени канал. Хус је бачен на дно влажне и смрдљиве тамнице да тамо гњије. Његови душмани крути и, као што би им рекао апостол, »необрезанијех срца« пљескали су и неприкривено се радовали. Што је Хус ухапшен доиста папа није крив; колегиј кардинала то је хтио, а папа морао им је попустити, јер они имађаху и на њега зуб; он је био у њиховим шакама, у њиховој моћи. Јан из Хлума чини све, не би ли Хуса тамнице опростио. Сигизмундову спроводну листину нодноси кнезовима, грофовима, баронима, али све забадава. На све је стране летио, свукуд куцао и молио — па ништа! Кад ништа није помогло, он се ограђује противу учињенога насиља и поврједе државне аукторитати, па то своје ограђење снабдјевено с његовим печатом прилијепи на двери катедрале, главнога храма града Костинца.