SRĐ
— 467 —
љупцима обећавали вјечиту љубав; огледала, у којима су се огледала насмјешкана лажљива уста; видје у порт-фељима, погубљеним по клубовима, чекове, којима би се платили осмјејци, и у новчаницама златнике испросјачене у хропцу усхићења, које су изгубиле дјевојке: све је то било једио на друго набацано, толико разних ствари, врлина и невиности, нађених на сједиштима фијакера, или заборављених у гостионичним собама, изгубљених у бари какве уличице, одакле их је покупила с другим пониженим и окаљаним невиностима лопата каквог крпара, било је ту и дјечијих чедносги бачених ножуди стараца, које је сутра дан, с осгалом гомилом ђубрега, служавка подводница почистила. Али поштени чиновник не могаше наћи поштовање и обожавање, које су изгубини били Љубав и Љепота; он се врати на свој ирозорчић и рече им: »Јако сажаљевам, али немамо оно што нн тражите.« Тада Амор и Љепота падоше у највеће очајање. На шта јој је то што ће бити дражесна и што ће засљепљивати свакоме очи; а њему, шта му је то што је само он дјелилац оних једпнствепих заноса, кад ће се поштовање и љубав људи у будуће њих клонити? Они су сада богови презрени од својих свештеника! Мора се признати, да је тако стање било врло жалосно. — Па шта вам могу ја? рече чиновник с пером за ухом; требали сте се понашати као поштена божанства. На један пуг зачу се некакав дебео и доброћудан глас: — Хајд', хајд', не очајавајте, до ђавола! Свакој бољци има лијека! Тај, који сад уђе у мрачни и жуто окречени ходник, био је друштпепн кочијаш; имао је пос сав црвен од ракије, огромна уста и изглед врло благог пијанице; он је сигурно донио какав предмет, заборављен у његовим колима. — Да, да, прихвати опет он, ја ћу вас извући из забуне. Знате ли шта сам мало час нашао у својим колима? Држите, гледајте — ево! Илузије једне сироте, младе дјевојке, свјеже као цвијеће и лијепе као каква птичица, која се јуче врло весела попела у мој фијакер с једним лијепим господином, који ју је држао око струка; али је плакала кад је сишла; илузије, које чине да се вјерује свим лажима, које чине те човјек види