SRĐ

- 639 —

Ломов. Не разумијем. Како ви имате право поклањати туђу својину? Чубуков. Дозволите, да ћу ја боље знати: имам ли право или не. Управо, младићу, ја нијесам навикао, да се са мном разговара таким тоном и тако даље. Ја, младићу, двоструко сам старији од вас и молим вас, да говорите са мном без агитације и томе слично. Ломов. Не, ви ме просто за будалу сматрате и смијете ми се. Моју земљу називате својом и још хоћете, да будем хладнокрван и да говорим с вама љуцки! Тако добри сусједи не раде, Стјепане Стјепановићу. Ви нијесте сусјед, него узурпатор! Чубуков. Шта? Шта сте рекли? Наталија Стјепановна. Папа, одмах пошаљи косаче на ливадице. Чубуков (Ломову). Шта сте рекли, милостиви господине? Наталија Стјепановна. Воловске ливадице су наше и ја их не уступам, не уступам, не уступам! Ломов. То ћемо видјети. Ја ћу судом доказати да су моје. Чубуков. Судом? Можете тужити суду, милостиви господине, и томе слично. Можете! Ја вас знам, ви управо и чекате случај, да се можете парничити и тако даље. Ви сте сплеткар! Вас род ваш био је сплеткарски! Вас! Ломов. Молим, не вријеђајте ми рода! У роду Ломових сви су били часни и није било ни једнога, који би се као расипник налазио пред судом, попут вашега дједа. Чубуков. А у вашем Ломовскоме роду све су биле худе! Наталија Стјепановна. Све, све, све! Чубуков. Дјед вам је пио као сом, а млађа тетка Настасија Михајловна побјегла је с архитектором и тако даље. Ломов. А ваша је мати била кривобока! (Хвата се за срце). У куку ми сијева!... У главу удара!.. . Оци!... Воде!... Чубуков. А отац ваш је био карташ и прождрљивац. Наталија Стјепановна. А тетка сплеткарка, каквих је мало. Ломов. Лијева ми нога утрнула ... а ви сте интриганат... Ох срце!... И ни за кога није тајна, да сте ви пред изборе под... У очима ми искре!... Гдје ми је капа?