SRĐ

- 789

USTRIŠCI IZ SHAKESPEARE-A.') (6) — Antun Krespi. Iz „OTELA'-. Čin 111. — Pojava 111.*) Pred kulom na otoku Kipru. [Otelo, Jago, Dezđemona i Milka], Otelo. Ja ti ne ću ništa uskratiti, Al' na uzvrat ja ću molit tebe, Da me pustiš veto časkom sama. Dezdemona. Hoću li ti zanijekat? — Ne ću. Ostaj s bogom, mili gospodaru! Otelo. Ostaj s bogom, Dezdemono mila! Ja sam ončas s tobom. Dezdemona. Hodi, Milko. (Otelu) Neka bude po ćeifu tvome; Sto god bilo, ja eu slušat tebe. [Odlazi s Milkom] Dupki stvore! To li te ne ćutim, Osuđio nav'jek dušu svoju, A kada bih presto da te ćutim, Tada opet nek nastupi haos. Dični vođo Sto to veliš, Jago? Je li znao Mihajlo Kasije, Kad se s svojom gospođom gledaste, Za tu Vašu Jubav?

') U naređnim brojevima štampaće prevodilac jednu stuđiju o Jagovu harakteru. Za to izostaje danas obični predgovor. — Bil. Ured.

*) Treći čin broji 4 Pojave, od kojijeh 111-ća zahvata sama polovinu cijeloga čina. Od ove (luge Pojave ja sam — prostora radi — izostavio dva ustriška, jer nijesu ni psihološki ni jestetički pretežni. Prvi je veći, i odma u početku; drugi je mani, i u sredini. Oba zajedno iznose po prilici '/з cijele Pojave. Kasije moli Dezdeinonu, da se zauzme kod Otela, jeda ga ovaj primi opet u službu za svoga namjesnika. Dezdemona mu to obeća, a u ispuštenom ustrišku drži svoju riječ i preslovi muža, tejoj ovaj napokon usliša molbu. Jer što bi mogao zajubjeni Otelo lijepoj Dezdemoni odreći? To priznaje i on sam; a tom liegovom ispovijesti počinem III. Pojavu.

Otelo.

Jago. Otelo. Jago.