SRĐ
— 809 —
„Знак долази", рече Заратустра, и срце му се преобрази. И заиста, кад настаде видно око њега, крај његових ногу лежала је једна жута снажна животиња, која приљубив главу на његова кољена не одмицаше од њега, као пашче које је свог старог господара понова нашло. А и голуби бјеху исто тако издашни у љубави као и лав, и свакога пута кад би му више носа прхнули, лав би климнуо главом, зачудио се и при том насмијао, На све то рече Заратустра само једну ријеч: „Моја су дјеца близу, дјеца моја" — и одмах умуче. Ал' срце му се бјеше разлило, и из очију му капљаху сузе и влажиле руке. Ни на шта се више није освртао, сједио је ту непомичан, не бранећи се ни од самих животиња. Голуби су облијетали око њега, падали на његова рамена, милујући му сиједе власи, и не осијећаху ни мало умора од њежности и радосног клицања. Снажни лав пак лизаше једнако сузе са његових руку, рикаше и бојажљиво мукаше. Све је то трајало дуже или краће вријеме, јер у истини, за такве ствари на земљи нема ни мало времена. У пећини Заратустровој бјеху се већ пробудили виши људи и намјештаху се у редове да му изаћу на сусрет и да га поздраве; јер пробудивши се не наћоше га у својој средини. Још не бјеху стигли ни до самог излаза, а лупа њихових ногу бјеше већ напоље допрла. Када лав то чу, страшно се убезекну, окрену се од једном од Заратустре, па скочи с бијесном риком на пећину. Виши људи, чувши рику лавовску, дрекнуше сви као из једног грла, устукнуше, и за тренут ока их нестаде. Заратустра пак, глух и тућ за све што се око њега збива, подиже се, погледа зачуђено око себе, запита срце своје, промисли се, и бјеше сам. „Шта то чух? проговори најзад тихо, шта то би са мном? И већ му се памћење врати, и једним махом појми све што се збило од јуче до данас. „Та овдје је камен, па поглади браду, на коме сам јуче у јутру сједио; ту ми је врач пришао, а ту чух и први крик, који сам мало час чуо, велики крик биједе. 0 ви виши људи, та то бјеше ваша биједа — на вашу биједу хтио ме је навести и искушати: „0 Заратустра, рече ми он, доћох да те на твој посљдњеи гријех наведем."