SRĐ

- 879 —

Antun. Sve je laž, što se govori o Volteru na smrtnoj posteji. On nije promijenio ništa. Ivo. Jađan Antune! Nije lasno kad zaleđaš') iiznemožeš, promijeniš da i ne ćeš, jer oslabiš; a „mens sana in corpore sano" 2 ). Vjeruj mi, ja kako lijecnik svjedok sam velikijeh promjena na smrtnome času. Antun. To su sve slabići, koji mijenaju. Ivo. Dobro, dobro, javićeš mi se i ti, kad upreš oćima u gredu. Antun. U mene je, zahvale Bogu, sva kuća štukana 3 ). Ivo. Oli štukana oli neštukana, ti si meni moj, kad oslabiš i iznemožeš. Antun. Ma svakako ti mi ne ćeš napućivat popa; imaću zeta liječnika. Ivo (vioe): Bum, bum! Dobili smo ! Airli! (skače, lubi Antuna, poteže ga). Idein ih Zvat, čekaj ! (bježi niza stube, a na buku izlaze Kate Mala, Vlaho, Slave i Jeie u oclrenijem hajinama). Pojava VI. Slave, Vlaho, Antun, Jele i Kate Mala. Ivate. Sto je ćaće, za Boga?!... Antun. Pomamio se izletio je, da ih ide zvat....vežite ga zamahnito je. Slave. Ko, ko ? Antun. Ivo. Vlaho. A koga ide zvat? Antun. Biće Pera Maloga s rodite}ima. Kate. Oh, blažena Gospo! Jele. Jutros sam je zavapila i evo me uslišila! Dakle, dragi moj Antune, ti se veće ne opireš ? Antun. Sve poradi tebe, jeda li se preneš, da te ne gledam sveđ krepanu 4 ). Jele. Ako me ništa ne ozdravi, hoće zajsto ovo, da vidim mirnu i zadovolnu moju Katu. (lubi je).

l ) Logom leći. 5 ) Pamet zdrava u zdravu tijelu. 3 ) Potklaeena, ne vide se grede. 4 ) Slaba zdravla.