SRĐ

— 971 —

ENRICO PANZACCHI. — Шпиро J. Герун. Књижевни и политичхи свијет у Италији изгубио је недавно једног од виђенијих чланова својих. Дана 5. Октобрч о. г. одјекнуо је Италијом тужни глас, да се тога јутра преселио у вјечност професор естетике на болоњској университати, Енрико Панцаки. Дугогодишњи професор на лицеју, у академији лијепих умјетности и университати; пјесник, књижевник, критичар и уредник. новина ; државни подтајник и народни посланик, Панцаки, као јаван радник, заузимао је врло истакнуто мјесто у књижевној републици као и у политичком друштву италијанском, те мислим да не ће бити на одмет, ако се његова појава прикаже српској публици, макар и у профилу. У Болоњи, гдје је на измаку 1840. године угледао свијетло и свршио прве науке, провео је Панцаки готово вас свој вијек, развијајући огромну активност и као посланик и као јавни радник у више праваца. Ту се, дакле, први пут огледао и на књижевном пољу. Негдје пред освитак 1869. год. изађе његова прва студија „Dell'arte moderna", студија сасвим нова и оригинална за италијанску публику, која му отвори врата Академије Лијепих Умјетности и бјеше претходница читава низа разних литерарних и политичких списа и монографија. Ту се Панцаки у дугу низу година ријетким успјехом истакао, између осталога и као плодан радник на новинарству, књижевном и политичком. Од књижевних новина, које је украшавао евојим умним производима, у првом реду вриједна је спомена „La Rivista Bolognese", којој је он, у заједници са још два позната књижевника, био покретач и уредник, и у којој се налази његов магистрални спис „L' ingegno critico del Galileo"; даље, почевши од књижевнога пријегледа „Lettere е Arti", који је он такођер основао и, на жалост, само двије године уређивао, уносећи у њега све што је боље и пробраније на пољу модерне образованости и мисли, па све до чувене књижевно-научне ревије, ,,La Nuova Antologia", која га је за дуго бројала међу своје најврсније сараднике. Мећу политичким листовима заслужује особиту пажњу његов „Nabob", који је он био на широко засновао, настојећи да од њега направи досто-