SRĐ

— 975 —

Модерне фигуративне умјетности нађоше у њему окретна, елегантна и жива илустратора. Обожавалац seicenta удараше свом жестином на дрска оцрњивања присташа прерафаелизма. Племенит бранитељ поезије Кардучијеве и музике Вагнерове, устајаше одважно на обрану умјетничке величине Сегантиниа и Сериа. Критичар ријетка и чиста поштења, схватајући и прихватајући све што је добро у разним тенденцијама, не устезаше се ни за час да подвргне критици сваку на по се. Па баш с тога није нико боље од њега умио да унесе више њежне лакоће у умјетничку расправу, те се, управо зато, убрајаше међу прве реформаторе те књижевне гране у италијанском свијету. Неколико његових огледа у томе правцу остаће вјечито диван примјер дубоке проницавости у естетским појавама и видан доказ, што све може да уочи и хармонизује бистар ум у модерној умјетности, која није друго него непресушив извор сумња, истраживања и препирака. Позориште бијаше можда највећа страст његова живота. Његово име спајаше се са свим театралним догађајима од иоле какве важности, те се развише у Италији посљедњних тридесет година. У његовим дјелима налазимо нагласке на омиљене теме његова времена с профилима и критикама, с успоменама и конференцијама, које спомињу италијанске театралне величине. Његова позоришна критика, увијек искрена и честита, не повоћаше се ни за једном школом. Снажна и ведра, знадијаше да врло фином анализом прикаже све љепоте или да господском добродушношћу упре прстом у недостатке, прописујући потребите лијекове за исправак. Прелазећи с критичких анализа на радове, његова проза имаћаше веома деликатан облик и интонацију. Његови су профили радо тражени и похлепно читани; то су — како згодно рече један његов признати критичар —• умјетнички медаљони по пајновијој моди, које је удесио умјетник пробрана укуса и процијеђене и врло простране културе. У Млецима, Иовембра 1904.