SRĐ

— 223

— Ох, госпође, што се мене тиче, ја ћу вас заиста сачувати од ваших ужасних снова. — Цио тај догођај ја објашњавам на најобичнији начин, то јест, ја мислим, да онај човјек, чија је та рука била, не бјеше мртав и да је дошао да задави свога непријатеља са оном руком која му је још остала. Но, ја нијесам могао сазнати на који начин је био учинио. То је нека врста крвне освете. Једна од госпођа прошапута: — Не, то није морало баш тако бити ! А истражни судија, непрестано смијешећи се, заврши: Ја сам вам казао да вам се моје објашњење не ће допасти! Моитана — Марат, 1905. С француског Ћакомо.