SRĐ

— 224 —

POŠTOVANOM 0. F. AGUSTINU PAVLIĆU MALOBRAĆANINU Na 2 Februara 1881. Kad. Misnikom Postaje. — Dr. I Avg. Kaznaćić. Slavni lovor dub čestiti K nebu svoje pruža grane, Nih zeleno lišće kiti Plotu v'jence riim izbrane Da mudrijem krune glavu, Da riihovu vr'jednost slavu. А1 olujni vihar dođe Pak s lovora lišće truni, Zelenilo brzo prođe Na uvehloj slave kruni, Er na sv'jetu n'jedna sila Ni 'e vremena moć skršila. No ak' zdravo bud' ostati Hrek i čvrste duba žile, Projeće mu lišće vrati Steće lovor stare žile, I novi se v'jenci viju Narašta'im što prispiju. Lovorova, Agustine, Sudba redu tvom doteće, Ter riegove iz sredine Dvije grane smrt pris'ječe; Lako 'zbrisat vrjeme neće Spomen jadnu te nesreće.*) Ali zđrav je hrek joštera Duba žila čvrsta stoji,

*) Ovdi aludira na smrt vrijednijeh Malobraćana, O. Evanđeliste Kuzmića, koji nenadno umrije na 31 decembra 1880. i O. Gabra J'eretti, koji umrije nakon malo dana, na 22 februara 1881.