SRĐ

— 515 —

bokom snu, pa se na nom razvila jasna slika orla, o коше je spavač bio snijevao. Мајог Darže objašriava te „fotografije misli" time, što je misao uprav struja nekih zrakova, može biti sličnih onim Rentgenovim x-zrakama, a dovoj.no moena da djeluje na osjetjivu fotografsku jjloou. Č I T U L A. f Janko Veselinović. — Na 27 ov. mj. umro je priznati srpski kriiževnik Janko Veselinović u Glogovcu kod Šapca. Janko je bio od onih rijetkih pripovjedača, te je najbole poznavao dušu selačku, te ju je u svojim pričama, kao na dlanu iznio. Znao je za riegovu sreću i nesreću, radost i žalost, dobro i zlo, vesele i tugu. Poznavao ga je do tančina, jer je i on živio u narodu i među narodom U pričama, crticama i slikama sa sela Janko je bio nenadmašiv, te se drugi lako ne rađa. Najviše i najboje je ocrtao selake iz kitne Mačve. Ali riegov kriiževni rad nije bio samo u seoskim skicama. Napisao je 4 romana (Borci, Sejanke, Hnjduk Stanko i Junak našili dana) i 2 drame (Đido i Potjera). Smrću Jankovom zaplakala je tužna Mačva, zaplakalo cijelo Srpstvo. Janko se rodio u selu Glogovcu kod Sapca god. 1862. Otac mu, na čijim je rukama Janko i ispustio svoju plemenitu dušu, sveštenik je. U rodnom mjestu svršio je i osnovnu školu a uSapcu nižu gimnaziju, a poslije je prešao na iičitelsku školu u Beograd, te god. 1880 položi učitejski ispit, te je učitelevao u svom rodnom mjestu. God. 1888 premješten u Sabac, poče da piše prve svoje kriiževne radove, koji su ga u Srpstvu proslavili. Tu je učitelevao neko лтјјете, te je poslije bio premještan sa sela u selo, a Janko je upoznavao narod i samo pisao o riemu. Ima jedno godinu dana, da je Janko obolio, te ga je juta bojetica gonila cijelo vrijeme, dok ga je i osvojila. Težak je gubitak Jankov. Težak s toga što izgubismo onakog vajanog kiiiževnika, a težak i s toga, Sto Janko umrije mlađ. Zadužio je mnogo srpsku kriig-u, a zadužio bi je još mnogo više, da srpski narod nije toliko nesrećan, te mu crna kosa smrti dižc vclikane onda, kada mu najviše trebaju. Neka jo slava neumrlom Janku Veselinoviću! R A Z N O. Simplonski tunel. — Rad na ovom najdužem tunelu na svijetu trajao je 6'/ 2 godina, a koštao je 78 miliona franaka. Dugačak je 19.730 metara. Iz riega je izvučeno kameria i drugog materijala preko milion kubičnih metara. Mašinama je bilo izbušeno 350.000 rupa za dinamit, a čovječjom rukom preko 3'Д milijona. Mjesečno je potrošeno 13—15.000 klg. dinamita, a svega 1'/, milijona kilograma. Svakako ove cifre najboje govore, kakvo je kolosalno djelo Simplonski tunel. * * *