SRĐ

3*

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ.

49

Ову збирку једном показах Др. Балду Богишићу, који је процијени најинтереснијом између сличних српских збирких XIX. вијека, јер обухваћа најразличитије преписке било из многих наших земаља, било из свих вијекова од XII. до XIX. вијека, било јавнога, било приватнога садржаја. Ове су исправе већином српске гледе на земље у којим су постале и на које се односе, а има их и из Бугарске, Угарске, Хрватске и Турске и гледе на језик, којим су писане, неке су ћириловицом, а неке латипицом; једна је глаголицом; неке су писане латински, или талијански, или на два језика; али мало не све се односе на српске земље. Ово су дакле већином српски споменици. И професору сам Константину Јиречку показао коју од ових исправа, па се он једном од њих већ подуље бавио у XXIV. књизи Арх. за сл. Фил. („Archiv fur s^avische Philologie".) Ta je исправа кнегиње Десиславе 1189. године, те о њој између осталога каже: Eine bisher unbekannte lateinische Urkunde, in welcher die Comitissa Desislava, Б л гаи des Comes Michael, wohl eines der letzten kleinen Fiirsten der Zeta vor der Vertreibung derselben durch Nemanja .... (Досада непозната латинска исправа, у којој кнегиња Десислава супруга кнеза Михајла, јамачно једнога од посљедњих малих владара Зетских прије њихова изгона са стране Немање ....). Има гдјекоја исправа, која је из другога извора, али ћемо то на другоме мјесту наспоменути. Иза ове књиге може доћи на ред и друга из исте збирке из посљедних вијекова републике. Ову збирку посвећујемо помену дубровачких Великана, који су кроз дванаест вијекова разносили по свијету славу Дубровника, и помену несреће коју стиже Дубровник пред сто година (1806-1906), кад францеска војска заузе град. Жеља нам је да потакнемо нашу омладину, Србе и Хрвате, на проучавање старих лнстина и наше хисторије; зато цијенимо да је згодно, ако издавајући ове споменике кажемо прије штогод о њима.