SRĐ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ.

Рести само исписао, стилизирао и гдјекад покварио. На срећу има препис једнога комада кронике Гундулићеве (код Фрањеваца бр. 268): „Ега mentre i Ragusei anclavano stringendo l' amicizia con tutti quelli, che potevano. L' anno 1189 la gran contossa Dolcislava (sic), moglie gia (sic) del signor conte Mihailo, unico figlio del re Bodino, confermo anche l' amicizia con i Ragusei. ed essendosi in persona transferita a Ragusa, dono alla Republica dei legni armuti. I signori la ricevettero con ogni cortesia e volsero che ricevesse perperi (deest) in ricompensa dei legni, accib la donazione fosse iuridica". 1 Биљешка a tergo ..IVJichaheli Bodini" врло je важно за критику генеалогија код попа Дукљанина. 06 овој је исправи писао исти проф. Јиречек у Archiv fiir sl. Philol. B. XXVI. Die mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner на стр. 167-8. Исправа je писана на квијеру и врло добро сачувана; дуга је 16'7 цм, а широка 14 - 5. 2.-5. 2. Листина кнеза Војслава, која долази иза ове, врло је знаменита, јер се чини да је попуњак листина под бр. CLI. и CLVIII, које је Миклошић објелоданио у Моп. Serb.; с тога има бити исте годинс, кад и прва од тих двију, т. ј. год. 1362, а исте је године и као друга која није датована, као ни ова наша. Цар Стјепан Урош у листини CLI. од 22. августа 1362, писаној у Оногошти, измирује се за се и за „брата" кнеза Војслава с Дубровчанима а кнез Војслав с исправом CLVII. приопћује Дубровчанима, да су њихова два посланика свршила посао помирења с царем и с њим и да је он сам дао вјеру и клетву за мир. Нашом листином се Војслав куне Дубровчанима, позивљући се на цареву заклетву (дакле на број CLI.), да ће их слободно пуштати да иду у цара и да се враћају у Дубровник, у потврђује све што је писао цар за земље, за законе и за остало.

1 Ово значи: „Бјеше вријеме, кад су Дубровчани уговарали пријатељство „с кијем год могаху. Године 1189 велика кнегиња Долчислава (тако), удова „господина кнеза Михајла, јединог сина краља Бодина, потврди и пријатељ„ство с Дубровчанима и дошавши главом у Дубровник дарова републици „оборужаних лаћа. Господа је прелијепо подворише и хтједоше, да прими „перпера (нема) за бродове, да даровштина буде законита".