SRĐ
1
358
СРЂ. — SRĐ.
Brođarstvo. Brzina putovanja starijeh vatrenjača i sadašnjijeh. Prije no što su pocele vatrenjače putovat.i izraeđu Evrope i Amerike, trebalo je jedrenjačama naj manje pet nedjelja dana da iz Evrope dođu u Ameriku, te je bilo čudo, kad tridesetijeh godina prošloga vijeka jedna jedrenjača učini taj put н tri nedjelje i рб. Prve vatrenjače početkom četrdesetijeh godina dolazile su iz Evrope u Ameriku u osamnaest dana; od početka šezdesetijeh godina počeše prevaljivati taj put usamijeh sedam dana. Lani vatrenjača Turaine dođe u Ameriku u 6 dana i sedam sahata. Ove godine velika parnjača Deutschland u pet dana i рб. Ova velika vatrenjača brzinom od 23 40 uzala na sahat ima 23 hiljade tona, 39 hiljada konja snage a nje gradnja stajala dvadeset miliona. Ona je trošiia preko sedam hiljada tona ugljena. Treba ovdje istaknuti, da malo povećanje brzine zahtijeva veliko povećanje sadržine broda, konjskijeh sila i troška ugljena. — Subvencija slobodnoj plovidbi u Ugarskoj. Pod predsjedanjem ministra trgovine Frana Košuta odlučila je konferencija zanimanika u Budimpešti dne 18. jula, da će ugarski trgovački parobrodi slobodne trgovine, koji izlaze ili ulaze u kakvu ugarsku luku, dobivati godišnju subvenciju. (T. L.) — Ugarski i belgijski školski brod. Belgijskom parlamentu biće donesen prijedlog za nabavu školskog broda u iznosu od miliona franaka a u konferenciji u Budimpešti 18. jula o. g. tajnik senjske trgovačke komore zagovarao je nabavu takovog broda za nautičku školu u Bakru. U Austriji nemaju nautičke škole još nikakvog školskog broda.
KULTURNE VIJESTI. Црквене власти. Нови епископ. За епископа епархије бококоторске, дубровачке и спичанске именован је архимандрит Доситије Јовић. Јовић Драгомир, у калућерству Д о с и т е ј, роћен је у Дрнишу 16. октобра 1856. од угледне породице. Почетне школе изучио је у родном мјесту. Свршивши редовно и потпуно вишу гимназију у Задру, ступио је школске године 1875-6. у богословски завод задарски, гдје је с одличним успјехом довршио науке школске године 1878-9. Још као слушалац богословије рукоположен је био од блаженопоч. епископа Кнежевића 25. јануара 1877. за дјакона, а 25. децембра 1878. за презвитера, те је задржан у Задру да обавља службу економа у православном сјеменишту, у ком је својству марљиво служио од 1. октобра 1878. до 31. децембра 1880. Своју душобрижничку службу започео је као администратор парохије на Кистањама 1. јануара 1881., гдје је остао до 18. фебруара 1884. Позван тада у Задар као помоћни извјеститељ епископске Консисторије био је највишим ријешењем Шегова Величанства 17. септембра 1884. наименован редовним предсједником, а 19. марта 1886. архимандритом потпредсједником. Послије смрти епископа Кнежевића њему је била повјерена управа далматинске епархије за вријеме упражњене епископске столице, од 9. фебруара до 19. октобра 1890. Данашњи епископ далматински, преосвештени Никодим Милаш, на православни Божић лањске године, одликовао је на особити начин свога заслужног архимандрита Доситеја удијеливши му наслов архимандритамитрофора, уз допуштење, да на свима црквеним службама може носити митру.