SRĐ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелоданио А, ВУЧЕТИЋ. Остаје нам да видимо, да ли је свијем жељама Дубровчана садржанијем у њиховој комисији било задовољено уговором. У комисији је садржано оно, што су Дубровчани били справни да даду краљу као и оно што су од њега жељели, а што су коначно постигли наћи ћемо, кад успоредимо овај уговор с комисијом. По комисији они су 1. хоћели да остане нетакнута њихова слобода. 2. Под увјет слободе да ће признати за свог „господара" само ЈБудевита, или ако не само њега, а то његове ближе насљеднике. Краљ је насупрот ставио као увјет, да Дубровчани имаду признати за свог господара и њега и све своје насљеднике. То се види из ових ријечи уговора: 1) Tota communitas ipsos (procuratores) acl nostrae cđsitudinis conspectum transmiserant ad reconoscendum nos et filium seu filios, quos deus nobis donaverit, aut inclitum dominum Johanem ducem, conclam domini Stepani ducis, fratris nostri filium, heredes nostros et in regno successores, quoslibet in eorum dominos naturales et ad subjiciendo eandem nostro dominio .... supplicantes, ut recognicionem predictam et dominium .... sub gratia et favoribus infrascriptis acceptare dignaremur. Nos igitur.... dominium civitatis eiusdem oblatum.... acceptamus. 3. Дубровчани били су справни да даду пјети у цркви три пута на годину хвале краљу. То је остало непромијењено у ријечима уговора : 2) Item quod nobis .... in ecclesia cathedrali Ragusii decantabuntur iaudes ter in anno solempniter. 4. Да ce Дубровчани обавезују носити његов барјак. То је примљено ријечима уговора: 3) Item.... continue utentur vexiliis