SRĐ

440

СРЂ. SRĐ.

„В и з а н т — вели право Rambaud, францески учењак бијаше за словенски свијет оно, што је Рим био за западни и германски свијет". Бизант је освојио и покорио многа и дивља и културна племена, па даде историјски живот Србији, Хрватској и Бугарској, даде им облике владе, умјетничку и књижевну културу, даде им сву цивилизацију, даде им нарочито душу хришћанску. Народи словенски већ су у VII. вијеку, када су дошли на Балкан, имали своја народна ткива, своје орнам е н т е и везове, своју вуну и свој лан, али умјетничка израда тих послова бијаше у највећем цвату тек утјецајем византске културе. Прави период процвата текстилне умјетности у јужних Словена можемо рачунати око год. 900—1167. за владе Стјепана Немање, а можда и коју стотину година прије. Доба крсташких ратова оплодило је народну машту одушевљењем за умјетност сваке, па и те руке. Граде се цркве, ките се орнаментима, које даровита Словенка ванредно вјешто преноси на своје текстиле, на црквене хал^ине, заставе и иконе, па и на одијело својих јунака, на накит свога дома. Краљеви словенски жене се са принцесама византским (н. пр. краљ Милутин); а ове доносе богато одијело, које усхићује љепоти вазда отворену душу словенску. За цара Душана двор српски тако је сјајан и богат, као некад двор Византа. Све богатство, сва раскош византске умјетности преноси се у српско царство, те овдје оплођује народни Геније. Цркве и дворове покривају умјетници лијепим сликама и мозаицима, сандуке и реликвијаре пуне скупоцјених текстила из фине свиле, из гримиза и броката, са историчким везовима, а манускрипте еванђеља ките орнаменталним минијатурама непролазне љепоте. Необични напредак с моралних и религиозних идеја покрену плодан активитет словенске расе. А бијаше то раса горљива, чила, млада и одушевљена. Тако су постале најоригиналније српске умјетнине у везу и ткању, оплођене духом византским, а рођене из богата и млада крила. Словенска раса непокварена, здрава и чила, умјерена и идеална баштинила је историчну улогу Бизанта иза пада. тога силног царства, улогу: предати цивилизацију Оријента западним народима.Дасу чињенице одговарале хти-