SRĐ

500

Двије године послије оде на Цетиње као предсједник црногорског врховног суда. Кад се врати, настани се у Сињу. Одвојио је као бранитељ у процесу Бутиер-Метличић заједно с Д.ром Бал>аком ради чланака у „Драшкову Рабошу". Његова обрана учинила је праву сензацију. Том пригодом тршћански лист га нападе ради велике издаје. Али млади правници у Спљету дадоше му признање, како смо горе споменули. Он је бранио пред поротнијем судом у Спљету и покојнога Антуна Фабриса. У свачијој је живој успомени она његова енергичност при упадима предсједниковијем, довикнувши му на примједбу, зашто се толико заузимље за оптуженика: »Кад закон дозволзава бранити лупеже, лопове и разбојнике, вал^да ми не ће кратити бранити поштене људс!« Овому свијетлому карактеру, Др. Игњату Бакотићу, другу и пријатељу ненакнадивог нашег Фабриса, кад му се мртвн останци предају матери земљи, праштајући се кличемо: Слава ii хвала !

Др. Игњат Бакотић родио се у Спљетскијем Каштелима, у Гомилици, 1835. године. Свршивши основну школу изучио је врло добријем успјехом гимиазију у Спљету, пак нравничке науке у Падови, гдје је добио докгорат. Одао се адвокатури, коју је почео у Ријеци а наставио у Спљету. За кратко вријеме био је у државној црногорској служби као предсједник врховног судишта на Цетињу, кад се вратио, настанио се у Сињу и наставио адвокатуру, гдје је и умро. Укопаи је 19. септембра 1906. у гробл^у родног му мјеста Гомилице. Спроводу је учествовало релативно мало народа, кад се о смрти и о укопу није нигпта знало, јер је тако покојник у опоруци завјештао. Ипак дођоше одасланства из Книна и Шибеника а изречена су му четири говора на гробу. Братска хрватска опћина Сућурашка, и многе српске, хрватске и талијанске личносги учествовале су спроводу а на гробницу положени су многи вијенци.