SRĐ

596

СРЂ. SRĐ.

Svijeh u boj ! 10 A ja sama Ostala sam Tako staro i nevoljno, 11 Da ni Turci nehtjedoše Zaklati me ! ... 12 Pa mi kuću užegoše! 13

Ali baka mudra bila, * Pa jedinog I nejakog UnuCića .. . u peć skriia! I spasila! 14 Onamo te! pomozi mi! Snoplje veži, pa ga odnesi! 15 Spomeni se: nema hljeba A sve od pustog- nam juhaštva ! 16

У бој свеколике ! <. A ja сама Остала сам Сиња кукавица, Да ни Турци не хћедоше I Уморит ме ! . . . I Престара је, па нека је, 1 Узвикнуше, ј А дворе нам сагореше! Али бака мудра била, Па јединог Свог нејаког Унучића . . . у пећ скрИла! Од смрти га избавила! С Овамо те! помози ми! Снопље вежи, паганоси! А cehaj се : нема хљеба, С јунаштва нам све пропаде! Ђ. В.

10 „Свијех у бој", није добро, боље је: „у бој свеколике". 11 Мјесто: „стара и невољна", на Косову би рекли: сиња кукавица", а тако би и српски гуслар рекао. 12 „Заклати ме", то је сувише прозајички, наше народне пјесме у таком случају кажу : „уморит ме". 13 Није добро: „кућу ужегоше", наше народне би пјесме рекле: „дворе сагореше". 14 „Спасила" није добар облик. 15 Мјесто „снопље однеси", боље „снопље носи". 16 Ако се хтјело рећи, да је због јунаштва све пропало, онда 6и се то српски рекло: „с јунаштва нам све пропаде", а не „од пустог нам јунаштва".