SRĐ

СРПСКА ВЕЗИЛАЧКА И ТКАЧКА ОРНАМЕНТИКА. 645

dentalis), „папрат", (Aspidium filix), — „воловји језик" — (Оphioglossum vulgatum), — „рокита" (Hipophae ramnoides), „дивља дјетелина" (trifolium montanum), — „чабар" (Thymus Serpyllum), „пелин" (Artemisia Absynthium), — „божије дрвце" (Artemisia Abrotanum), — „звондад" (Hypericum). Овај цвијет против Море и Вила везу на јастуке мале дјеце и жене родиље. — „Слез" (Malva); „мак", „шалвија", „лешњак", „метвица", „калина", „топола бијела", „ружа", „лшћан", „карамфил", „шип", „лале", „грах" (плод), „одољен", „рута", „хмељ", „бабја трава" (Plantago major), „птичије ноге" (Geranium pratense) и т. д., све су то засебно стилизовани и врло проширени народни везилачки мотиви, а све те билине уједно су или љекарице или ћаралице или гаталице: ,,chaque broderie jugoslave semble etreinte un peu par cette nostalgie de Г infini que connaissent toutes les ames slaves". Загребачка трговачко-обртна комора уредила је врло богат музеј са везовима из Хрватске, Србије, Далмације, Херцег-Босне, Истре, и из осталих словенских крајева са врло опширним каталогом уређеним на основу одуљег и темељитог испитивања наше народне везилачке умјетности. Овај каталог шаље се свакоме на захтјев од стране музеалног уреда трг,обртне коморе. Господа у музеју учинила су заиста родољубно дјело уређењем овог музеја, па их иде част и хвала. rfc Jf; У првом дијелу ове радње напоменута свилена ткива из гробнице Карла Великога не дају мира њемачким истраживачима. У октобру предавао је о њима Др. Лесинг у дворани музеја за умјетни обрт у Берлину. Он рече, да текстилна хисторија у тим ткивима види важне документе. Њима је доказана кулширно-историчка, — али тек у новије доба припозната — чињеница, да је увоз источних ткива на запад био у обичају већ у прво доба средњег вијека. Тај доказ нас Словене веома весели, то је оно, што ми вазда жалимо, да нам се доселе није припознавало. Учимо одатле ово: добро и право разумљена народна традиција нека служи као основ нашој ренесанси народне ткачке и везилачке индустрије!