SRĐ

650

СРЂ. —

хрватскијех литерата, премда нијесу све згодно изабране, а неке се чине да су излизане. То је можда до тога што нам је дошао до руку не нај бољи егземплар те књиге. За то топло препоручујемо да сваки брат Србин и свака српска кућа не пропусти набавити овакову нужну књигу, јер he из ње свакако упознати развитак српске књиге као и трудбенике, који су своје знање и умјење изнијели у књизи, да поуче и просвијетле свој народ. М. Н. Сперансши. Мостарское (Маноипово) BoCHiiiCKoe Евангелје (От-ћр-м). Варшава Типогр. Варш, Учен. Округа 1906. То је евангеље, које је Вид Вулетић-Вукасовић открио у Риста Иванишевића у • Мостару и прозвао га по његову преписачу Маноилу Грку: Манојлово Евангеље. Први је о њему написао у књизи 3. и 4. године XI. „Старинара", органа српског археолошког друштва у Београду, на стр. 90. и др. „Биљешку о евангелију Маноила Грка" обазирући се надасве на орнаментику евангеља. Од овог евангеља нема него утарака и то само 32 листа на квијеру (пергамени). Има утарака евангеља Мат. Луке и Марка, али ништа од Јоана. Нај више утарака има од Марка, бива 21лист. У овом евангељу има минијсаних и орнаментисаних иницијала И. С. В. и других орнамената и фигура. Ово би евангеље било из почетка XIII доба. По Вулетићу обазрео се био на ово евангеље пок. Др. Облак. Сам Вулетић преписао га је и уступио Сперанскому. Сперански га је строго критички објелоданио с неколико факсимила и слика иницијала. Књига Сперанскога садржи нај прије дуг увод од 45 страница. Затим су утарци с опаскама до стр. 93. Свршује радња са двије странице попуњења. Проф. Сперански је један од сарадника на Архиву fiir slav. Phil. а сад је прешао са њезинског университета на московско.

— Нови велики пјесник у Бугарској. Књижевници су у Бугарској врло весели, јер се појавио велики народни пјесник, прави бугарски Хомир. Како приповиједа Пта Журнал, и3abe на свијетло књига пјесама, која изванредно изненади читалачку публику. Красота стихова и висина мисли зачудише и задивише толико критичаре и читаоце, да скромна књига би разграбљена у мало времена. Књига је носила име Тошкина као писца, досада посве непозната. Почеше ићи трагом за њим и открише да је то врло несретан младић, раздрпан који ноћеваше на клупама градског парка. Тошкин прије се занимао личењем (живио је телалећи) по граду; остави тај занат, јер није својом добити могао ни круха куповати и непрестано тумарећи и подносећи нај љућу биједу пјевао је пјесме. Сама књига носи наслов по његовијем патњама. Један се бугарски лист побринуо да прибави новом народном пјеснику средства за живљење. — Чланци о Русији. Ту скоро била је Q ii а r t е r 1 у Review донијела знаменит чланак о цару Николи. Број од октобра ове знамените ревије садржи нову радњу о покољима у Русији, који могу побудити сенсацију надасве због прије неиздатих прилога. , Сликарије руске у париском салону. У париском салону за јесен сада је приложена врло поучна изложба руске умјетности. Што се тиче пајзажа, Руси су импресионисте. Али Руси су одвојили илустрацијама. Књижна умјетност у Русији подигла се на толики ступањ савршености, да друговдје нијесу је достигнули. Наука. - Nauka, Мудре изреке. 1. Праведност је особито друштвена крепост; она је темељ и вез друштва. Бартлеми Сент-Илер.