SRĐ

КОЈИ ЈЕ ОД ДВОЈИЦЕ?

767

пронаћи, који је то господин био, што је 1847. године нестао из једне отмене ердељске породице. И тој породици да he предати исти медаљон. — Али како му је медаљон дошао у руке? Гдје је мој Никола ? — Тај човјек је господина Николу убио. Дозволио ми је, да Вам и то испричам. Исти роб — онда још млад зликовац — скривао се по шумама. Баш се спремао да преноћи на једној дивљој крушки, на крају шуме. Спрам мјесечине опази неког младог господина гдје се упутио у шуму с пушком у руци. И он се досјети да би у одијелу тога човјека, са његовом пушком и његовим новцем могао пребјећи у Румунију, као ловац. Са дрвета баци се на младића и удави га. Стара госпођа је из једне несвјестице падала у другу. Али када се освијестила, запита га у сузама : — Па гдје га је сакрио тај грјешник ? Гдје је само оставио мог драгог Николу ? — Недалеко од тога мјеста лежи једна хумка. Он ми је рекао, да је ту нашао неку јамурину и у њу гурну своју жртву. — А медаљон ? Скинуо је грофу с врата. Златан ланац је продао. Под једним каменом на међи сакрио је слику. Оставио ми је у аманет, да је потражим и предам његовој породици. Више ми није ништа повјерио. Мени је опет лако било да погодим име убијенога. Дознао сам још и то, да је покојник био Ваш младожења. Али од његових нико, већ нико, не живи. И ја сам са медаљоном чекао. Јуче сазнах, да је стари зликовац умро. Сједох одмах на жељезницу, да Вас извијестим о читавој ствари. И свештеник јој преда медаљон, па се опрости. Грофица се још истога дана спреми на пут. Са собом понесе скупоцјен мртвачки сандук, да у исти положи остатке покојног младожење. Одлучила је, да га сахрани у гробници њене породице. Сеоски главар наложи, да почну прекопавати хумку. Отпочеше баш један дан прије Духова. Био је ту и солгабиров са мјесним парохом.