SRĐ

36

СРЂ. — SRĐ.

Кад смо га мало боље познали, видели смо да он једва да није још већи сиромашак, него нас двојица. Кад је чуо да ми једемо кобасице, он се прво распита, колико управо поједемо кобасица недељно, па кад дознаде, да нас тај продукт стаје обојицу на осам гривана, 1 он he рећи: — То је много! На осам гривана — то је претерано!... — Па мање не иде; никако није могуће, — примети му Феђа. — Како није могуће, кад може ? Те још како може! Онда ви не знате какву кобасицу треба јести и где куповати. То ви у дућану плаћате по десет копејака, а на пијаци може то исто да се добије за шест.... Ово нам је саопштење било веома корисно, јер смо по њему могли наш скромни буџет да сведемо скоро на половину. Али, даље наше познанство са Кирђагом још је већма проширило наш хоризонт. Ускоро за тим он нас посети, и пошто је разгледао наш стан и чуо, да за њега плаћамо седам рубаља месечно, он нам је онога часа, без икаквога устезања, право у очи рекао, да смо будале. — Како можете за такве трице плаћати седам сребрних рубаља, кад се у подграђу код клисарке може да добије два пута већа соба за једну и по рубљу ? — Ал' то је далеко. До водограђа има четири врсте! 2 Значи: дневно треба газити по осам врста. . . — Па ако ће. — А зашто ноге човеку, него за то да гази врсте ? А-а, то је та кобасица, што плаћате десет копејака пар ? узвикну, кад угледа на прозору несмотрено остављени пар кобасица, и узевши једну, упути је право у. уста. Зуби су у њега били крупни, оштри, а чељуст огромна; несрећа кобасица од пет копејака нестаде у цигло два залогаја. — А! кобасица је добра; бога ми баш изврсна кобасица! У њој је мање бибера него у оној од шест копејака пар. Добра кобасица! И пошто је тако одао хвалу нашој кобасици, он ти дочепа и ону другу, што је као сироче остала на прозору, па

1 гриван = 2 1 врста =

10 копејака. 1.067 километра.